Подунавка Земун

318

по.ин1пк1,

већг сви, кои су овамо принадлежали, скјпл 4 ни бнли. Они са громкимг плЉскан^ћмг дочекаго султана, когг н-ћгови камераши на богато искићешИ престолг попну. Кадг се султанг ПЗахг-Гебалг на свое место посади, иочне оиг овако беседнти: „Око мога лрестола скупл-ћне мое слуге, Омре, Софтс , Каимаками, Брамини, и сви кои сте овде! Л самк васг предг мое лице сазвао, да васг видимг, и да ваап. кажемг, одг некогг времена увукли су се у службе мое лгоди, кои шого добру плату беру а притомг или су ленБШТИне, или незналице, ове е све моВ пређашнБШ итимадулетг Малекг, безг мога знана, у службе потрпао. Н незнамг, или е збогг нби, или збогг итимадулета Малека, али за цело знамг, да е царство мое посрнуло. Многи има у н'!;му неприлика. Народг е го и босг. Кассе мое прилично су праздие. Џамје и пагоде покраи толики добара стое запуштене. Дервиши, Факири, и друпа служителБи ншови баве се само са Деведасима, скитаго се по вилаету, а наиман-ћ, или ни наИман^ баве се са учен1>мг народа у волви БраманоИ, и о науци великогг пророка. — Чуите дакле мое слуге, моа е султанска волн, да се вб ! договорите, и да уредите све како валн. Н самБ момг итимадулету Данишменду нар }'410, шта ћете чини1н. Разговорите се и о Пеишви, и Делаи-Лами, уредите бзде и Таджике. Пеишва и ДелаиЛама нешто сј ' дигли иосеве, а бзде и Таджики све нешто закераго. Кижите имг, ако а дигнемг на нби вобску, бмће ји свуда. И самБ султанг, и Осимг мене, одг Хиие до великогг мора, нема другогг господира. Ово е мод султанска вол.ч. И тако нека се све изврши." После овихг речЈГ!. устане султанг Шахг-Гебалг са свога нрестола, и будући да нје могао нспаренја различнБ! лгодш трпити, уклони се са свитомђ двора, и оде у свого палату. Како онг овамо дође, изиђе предг н4га султанка Нурмахалг, и иде сг нвимг у нггове собе. Шта су се они ту разговарали, незна се. Н Јјнт. Браминг ћут10 е. А Браминг Газмовг АбуЖива никоме живомг >ае речице едне говорјо, ио одг тога доба само се смс шјо. Одг тога часа видјо е свакг, да су страже удвостручене, каше одг палате султанове утвр!)ивале су се, на НБИма су бмле велике страже. По сокаци шетала е патрола една за другомг. Брамииг Газмовг Абу-Жнва ишао е свако вече кг Брамину султанкиномг. Но о томе ћемо драгимг нашимг читаоцима мало ниже иреповедати. А садг да кажемо, шта се по одзазку султановомг у ГураМату догодило. Кадг е султанг Шахг-Гебалг отишао, заузео е и4говг итимадулетг Данишмендг свое место, а то е 6Б1Л0 за асталомг, као предсћдателБ Гуре-Мату, и као заступникг султановг. Онг е хтео за данасг да прекине заседаше, но скупл &не омре и каВмаками навале, да се прочитаго султанова предложенн, и Динишмендг неимагоћа кудг камо, настави дал -ћ и почне говорити овако: „Прежно собранје! Светли стубови царства силногг султана Шихг - Гсбала ! Мижци иравде, кое е султанг, нашг запоиедагоћјб господарг. г.о-

ставЈо, да правуи путг правогг, а кривкШ и тамнБ1и неправогг разсветлнвате ! Нашг великш монархг саета, кадг е мене, управо и противг мое вол4, своимг итимадулетомг наименовао, и кадг ме е уб1уш, да се итимадулетства иримимг, нредао ми е четири заповести, и наложш ми е, да се свакоако побринемг, да, будући е прека нужда, то исиравпмг, и у редг доведемг, а те су четири заповести, ево ове: 1) Да се одлакша народу. 2) Да се иромену, и исправе чиновници, кои су л е н б и и и е п р а в е д н и. 3) Да се поправе џамје и пагоде. 4) Да се у редг дотераго муфтје, Фак и р и и д е р в и ш и. Н, кои самБ осећао, да е то за мене велвши посао, и да н доволвногг искуства немамг, да све онако свршимг, како е нуждно и потребно, да се задоволви нашг моћнми господарг, представш самБ нћм}', да сазове васг, господо моа! па да сн у договору св !го насг ове ствари доврше. Вмсокш султанг по н4говои неограниченои мудрости увид1о е, да е то добро, и сазвао е васг премудре СоФте , васг у закону и иравди веште Омре, васг светли и силни Каимаками, и васг Брами*) угодни Брамини! онг се на вашу мудроств, правду, снагу, брамоуго.ие позива, и ослана се на то, да ћете ВБ1 умети и хтети овомг злу лека наћи, и да ћете исправити, што исправлена, избацити :мто избацанн, додати што додаваиа требуе, те тако да ћеге' утврдити ирестолг нћговг на лгобови славногг народа индЈИскогг, народа, кои е великг п славанг, и кои е заслужанг, да вц сг вашомг мудрошћу падг Ш.ИМТ, господарите ! п 3а садг држимг а, господо моа! да е дос.та. И васг данасг одпуштамг, да се сутра на ново овде састанемо, и да у. име Браме, Вишнуа и Живена сј 'тра нашг посао продужимо." „Не сутра, повиче Браминг Газмовг Аб\'Жива, не сутра, него после четири дана, ерг МБ1 требамо времена, да се о тако важнвшг стварма размишлнвамо. Господо! нје лако, и неможе се на пречацг валано о таковммг стварма разговарати." „Не сутра!" повикну и Омре, и Каимаками, и Ризничари, „Браминг Дазмовг Абу -Жава има право, не сутра, него после четири дана, да се скупимо." „Кадг е васг Свјго вола, господо моа! нека буде тако; дакле, после четири дана, бмће опетг сћдница, или као што просто кажемо засћдаше, изрекне Данишмендг, и тако разиђе се ово прво собраше, светле индјис.ке Гура - Мату. Кадг наши Гура-Матовци изиђу на улицу, иадну имг у очи султанове патроле те се зачуде, али шштг се веНма зачуде, кадг двоструке страже опазе. Свему тому нје се чудјо еданг човекг, а тав е био- Браминг Газмовг Абу-Жива. Онг е после засћданш одма отишао у Браману султанке Нурмахалг. Но кадг е у нћгову собу ушао, ненађе га тамо, но чуе, да е онг огишао кг султанки у Сераи. ерг е она болестна бнБрааа <; — Б огђ — иидшскЈи.

ла }' совћсти, па е по н'ћга послала, да за сного болестБ совћга одг и'ћга добЈе. Онг за сада буде сг тимг гласомг задоволдиг, но П [1едг вече, оде онетг кг свомг патрону, н тако, као шго рекосмо, могао га е свакг живи видити, гди свако вече тамо иде. Но, кадг се враћао одтуда, нико н18 могао видити. Ше траало ни три дана, многи су већг дознали, да се нешто важно, а добро извештени знали су и шта се куе; само еданг Данишмендг и велика СоФа школе Бенареске, нити су ипа видилц , иити су итга чули, они су ревностно радили, да сг похваломг сврше волго и запонесн султанову, и утврде срећу народа индјанскогг. Намг е за велико и дивно чз т до, да Данишмендг о томг ништа знао н!е, кадг е и одг султана сов4тг, и одг главиогг ризничара прилнчиу сум}' Бахамдора добјо, да на потаине гласоноше троши. Но, будућ т да н%гова философјн, нп на 1шо већма. него на овакогг рода лгоде. мрзила е. то е сигурио онг и пренебрегао, но сов-ћту султановомг пос1упити, а Бахапдоре — ииСЛ10 е онг, да ће на бол-ћ а^ћли употребити иићи. Сирома Данишмендг! иееша II,, кнђ. I. ВарЈЈсг меопсии певат' ће те летећ', Да еи гопачнни, душмана аобћдникг Шгогодг на бродови ил' контцм храбарт. Под 'б тобомг учнни вонпикг. Л, Агоиппо! ово нечезне.чг певати К'о ни пгћвт, Целида, устунит' што незна, (.луднФ, нит' днолнчногг Улиеа но иору, Грозно нит' Пелопа племе, И, маленг велнкс аа ствари: отидг докг ■* 11 муза снажна у неубоинон лири Кратки Цесареву, а и твого славу, Духа рривицомг уаалит', Ко 61.Г у оклопу Марса дјамантскомг Достоино спевао? ил' пра одг троанскогг Црногг Мерјона? ил' силомг Палладе Тидида виши1.има равна? Части II невалг и дсвонка борбе Лптји са момцнма сеченим' с' ноктима ; 1Јл' срца елободаогг ил' залгобл^нг Гшо, Н сал!. ко обнчно шалкинг. Ст. Лазићг.

Иаавчаввма г-гЉааа. Јоште и у самомг иочетку овогг стол&ш подг уиравомг христЈански миссјонера ловило св лгоди у гожнои Америци безг икаква зазора, прн свемг томг и ако се ово у интересу хрнстјннства и саизволеи-ћмг шпанскогг правлеша упрнжнавало н1е. бдногг дана миссшнерг изг Санг— Фернанда доведе на обалу реке Гвагјаре свое у хрисшнство обраћеие Индјште, иодг изговоромг нутована — на лгодскји ловг. Овомг нечбвечдомг нам-ћромг иаиђе на едпу индјанску келебицу, у коЈои е мати са трое деие, одг кои двоица јошг сасвнмг мали, сћућуреиа бша, н неко гесто асшава.м. Кадг е лшдски ловацг