Подунавка Земун

334

ПОД.ТШ4ПК1,

де, наИдражестте радости у идг и у тугу претворене. Нанпре се мислидо да е ватра изг земј Љ дошла; но по точнЈем -б испитиванго, то се ше потврдило. Она е постала одт> части изђ ватре по кућама, а одг части одб велики горећи свећа по црквама, а одђ части су е лопови ужегли. Шестнаестг дана после, кадг е ватра престала, био е пепео тако врео, да су се котарице, у коима е ношенг запалкивале. Крал^ћвска породица морала е ноћв подђ ведримг небомт. на полго у колима провести. Шпанскш посланикг башг кадг е на врата изишао, бмо е падомг свое куће убјенг. Они, кои су своИ готовг новацг у гвозденимг сандуцима држали, добили су га добра и непокварена, осгалнО спашенг ноиацг бшо е здраво црнг, и при свакомг плаћанго, кое е непосрествено после землБОтреса настало, обично е опре-ђлБивано, да ли ће се белимг или црнимг новцемг исплаћивати. Узани су сокаци ватромг при разорешо сасвимг загрвени. Савремена известјл не могу да нађу доволбно речји, да опи шу страовитБИ"! изгледг развалина иосле землБОтреса. При гледашо показивале су се сграшне пирамиде сагорели кућа, кое су се часг тамо часг амо сав!нле. На неброена места, плаши се чисто човекг одг мртвБ1 Нлеса, кои е све 6—7 едно на друго видети могао, и пола у сурвине закопана, а пола сажежена бБ1аху. Одг свпо нвнн здан1а сачували су се после землБОтреса невредима само шшг ковница новаиа и благаиница. ЗемлБОтреси јоштг су неко време традли али нису бнли по сразмерици никаквогг значаи. Наступивша кнша гонила е несрећнике на брдима, куда су одг беснила землБотреса, пламена и прилива побегли бнли. Влага, ладноћа, болестБ и гладк произведу овде непазећи на сву обраћану брижлБивостБ неброешгаг лгодима смртБ, кои се 6'ћдини животг после землБОтреса само у толико сачувао. БроВ погинувшШ износјо е 30—40.000, губитакг имана 6 бш е непрем'ћримг и рачуни се на 570,000,000 талира. Почемг е лакомостг тежила да себи иман^ погинувши привуче, зато се пошлго у варошБ неколико регекентјн воИника, да опетг сигуриоств лпчности п пманн уведу н едногг дана обешено е 36 разбоиника. Око 3000 лгодји свакш данг е радило на чишћенго сурвина и опустошенБ1и Лисабонг мало по мало величественш се показа, него што е пре бно. к. н.

НроЈшаетгза гаар@б|шда „АвЕаввтгеиа." Ноћу изие])у 17. и 18. Септембра о. г. Об. нов. пише се: Причамг вамг о пропасти Франц. пароброда „Авантена" као очевидацг ужасне катастроФе, кон по околностима свога збипе особито вншппЛ мора на се привући. 17. Септембра у 5 сатШ после подне, кренемо се на пароброду „ХермЈ*су" као поштанскои Фрапцускога дружства лађи, иа ко1оп е капетанг Кови управлно изг Ливорна на море. Лађа е изрндно и

врло чврсто саграђена са две машине, бмла е за Неаполг одређена; пре тога пловила е по обрежама Африке на Истоку; и садг е текг прши путг по Тошканско море почела пловити. Време е 6 бпо посве посп^шно и тихо, вода са површиномг огледала, у кого се ведро небо са месецомг, милшнима треитећи слинм звезда и честимг ватренимг понвима репате звезде, кон се на небу међу лава и великогг медведа поавлБивала. Свака водна птица могла се нсно видити, акамо ли каква лађа, кон 6б1 му у сукобг пошла. У 10 сатШ у вече, почемг су се готово сви путници сг крова пароброда разишли, останемг само а са шштг еднимг Сардинцемг и еднимг Неаполитанцемг, слушагоћи внпмателно, како последнБ1и одвећг живостно позиатБП) сукобг пароброда „Херкуланума" и „Сицилш," дал-ћ проПастБ несрећнн путника, и наипосле н-ћгово дуго тумаранћ по мору, причаше. По сата после тога, текг што самв очи склопш пробуди ме ужасна праска, кои се као наплчји громг мункомг спровођенг заорило. Затимг зачу се ужасна внка. Кадг самв на степенима са капетанове собе на кровг полетш, спазимг еданг великш паробродг покраК „Хермуса" и позор1з ужасти и забуне, кое само онаи, кои е таково што преживјо, може себи асно представити, „Хермусг" е 6 бш са свошмг предНБОмг части у бокг „Авантена" (кон е такође поштанска лађа Фран. дружства бнла, и на К01011 е био запов-ћдникг Блотг) ударјо и скрозг на другу страну провал1о. После неколико тренутака у забуни, кон ће лађа одг нби двое пропасти, спазимг гди преднн частБ „Авантена" мало поче тонути. Путници кои су на нћму бнли, одприлике 30 на брого,ШианБолци, Грцн, Аустрјднци, Французи, Руси, ИталЈннци и н-ћгово лгодство, полете безг икаква обзира на „Хермусг" ставивши мостб сг „Авантена" на истнИ. 'Гекг што су они прешли, а „Авантенг" утоне. Заиста е ово бнло страшно срдце парагоће позор1е. Овап: изриднни бродг, у кога нсно осветлћнои сали могло се шштг лсно видити, продре у правоме смислу речји — великш вулканг, пзг когг ждрела, ватра и впше пута ужасна рика, као кадг каково животно уздише, продре; потомг велика грмлнвина, море се узколеба и таласи се до неба подигну — све се наеданпутг стиша као да ништа ни бшо ше, и овогг лепогг пароброда нестане. бданг генуезкШ свештеникг, балванима у малонг собици затворенг, заедно сг ла!јомг пропадне у пучину морску; иначе сви су се остали путници спасли, али одг иманн нису могли ни игле изнети. Ова се катастроФа догодила у рђаво разглашеномг ГЛемонтескомг каналу, иза канала острова Палмашла , крозг кои е „Хермусг" већг прошао био. Превећг велика брзииа, за 6 илити 8 минута, у коме се сие ово догодило, нко е све на броду збунила, но опетг су се ови лгоди успокоили и ни еданг ше нити закукао нити заплакао, шта внше ни саме жене, чему самв се нко чудити морао. И то незаборавламг, како е еданг ШпанБОлацг пзг Валешие при томе одвећг озбнланг био, а тако нсто и изражае ићговогг пратјоца, кои е савг

дрктао, држећи се за ме, и покадг што свое бледо лице кг небу управлао, и всеблагогг твориа за спасен^ћ призивао. Ту спазимг и едногг капуцина, едногг Мабландезца, гол1нтскогг стаса, кои приповедаше да ништа осимг 12 свезки истор1е св. Мартнна заедно са сандукоиг, у коме су бкме, изгубЈо, и да е иначе одг свогг иманн изгубЈо само едне опанке. У исто време покаже овап философђ на свои кожннВ тоболацг, у комг е спасао само четири издрта слова (придика). Онг е бно заедно са генуезскимг свештеннкомг и описиваше како е оваи сирома, загра1јеиг одг н-ћга, опроштен1е свои грЂхова искао, н како га е онг у итнби сг овимг речма абсолвирао: Богг нека те разреши ! У осталомг како е могуће да се на тихомг мору, при одвећг ведрои ноћи, такова несрећа догоди, текг онда ми е поннтно, кадг узмемг да су обе ноћне страже поспале бмле. Н 1оштг еданпутг повторавамг, да е ноћк тако ведра бша, да се могла прилично далеко чаика спазити, а камо ли паробродг, кои има знаке на катарки. Додуше мене се нетиче да н о кривици илк невиности овога п онога управите.м говоримг, почемг ш доволбно иепознаемг. Дружству кое више одг 50 бродова у послу има, ова е катастроФа безг сумн -ћ великјп ударг причинила, и може се очекивати да ће збогг ове небрежлбивости онаи, подг чишмг се то управомг догодило сгрого казнћнг бмти. Путници са „Авантена" приповедаху ми, да еу имг, кадг су праскомг застрашени на кровг брода погорили, одговорили: „да ше нпшта и да се не бое;" и у место да све живо горе позову, остаиу ји саме. Страгана брзина овога догађан све е збунила, ерг лнјја, на две иоле порушена, за неколико минута нотоне и напуни се водомг. Иначе тпшпна и безбћдностк сг комг су ОФицири оба брода избавл-ћн^ћ нуждно извршили, ииа се веома похвалити; и особвто » желимг да се лгоди, кои су одавно у морекоИ служби, ове кривице збогг непредосторожноети ослободе. Нико кои годг е на ма којои лађи поштанскоп путовао, ние имао, барг као што а мислимг, правога основа иашто потужити се. Како дакле бнло, да су се ова два пароброда при тако ведрои ноћи ударила, одвећг е жестоко п ужасно, да дал^ћ удивлен-ћ и наузбуђуемг. Срећа е те се и овако свршило; ерг на дублбои пучпни морскоИ, не само да бм лгодство „Авантена" безг икаква спасенн пропало у бездпу, него бм и „Хермусг" псту судбину имао. На овога преднБоИ части бнла е една рупа (даска дебела као палацг сломпла се бмла истомг као да е стаклена бнла), крозг кого бм при свакомг удару таласа по аковг воде унутра ушло. Но садг е могла, почемг смо, иреднго страиу претоварившн стражнго, безг икакве опасности натрагг у Ливорно вратити се. У пристанишге смо присггћлп са зоромг, п почеиг е корманошг приил 'ћнг 6 бш кренемо се оиетг дал ћ. Вћств о пропасти лепогг пароброда — нћга су нзбав.тћии машпнисти каоукопаногг прјателн, сапутника н отца са топлимг сузама оплакали — разпростр'ее брзо