Подунавка Земун

342

таддуЕВАЕЈвгл.

на крила дижу лупам са тима или су имт> се ноге гвожђеиг заковале и буду итама одвунене у водену провалу. Изђ падшегт. каменн, частШ земл-ћ и комађа дрвеногЂ начшпо се на подножга водопада ирилично великЈВ островг, кои се Орловацг зове, ерг се на н г ћму невероатна множина орлова и други граблкивица задржава, кое се овде мртвимг животшшта, зауетавл^ћнимг на обалама, богато ране. После дугогЂ и онаеногг обилазена, дође се кодђ тако назвавм столски стена, кое се мзђ едне на стрмои страни леве обале издижуће се стенске масе састое, коа се опетЂ као што самв чуо, са впса доле скотрлнла. Одавде може се са удивлен-ћмЂ гледати величеетвенвш а у ието време ужасЂ пррб}фуго .ћ]и ликг исполинске реке, кон као делика каква водена зрака доле иада. Овде се гледа величестрено не.опиеаио дело, кое стра н напвеће чуђен^ иобуђуе. Сђ краица стене може се одв1зсно у уећш волну одбјагоћи и одскачући шлмкакЂ гледати, међЂ коима силанЂ ратг трае,, ерг е толнко храбарг колико н желннЂ и непозвае обртае брзине. На обали су тамо-амо испребЈнна дрвена стабла и тћлеса животии4 разасута, коа су у току реке разрушена и разбјвна била. Боа е воде при н%номЂ паденЈго еа стене готово затворено зелена, светло-саина, бела као пена н показуе иладобоДно пренашан-ђ светлоети по свонству и атмосФерн, станго .сунца и ачини ветра. Доле пре него што вода кг езеру Онтарјо непочне тећи, силио се по шлмнку премеће; дуго се у ковнтлацг у силномг волнованга и врглраима окреће, докг иезапочии'};. у т<»ку напредоватн. Разтворена у наиситше частпце иаре, одкоивши се одг земд г в, подигне се у воздухг у виду дебеле магл.е или дила. Што се човекЂ више приблнжава узвишемомђ овомг ириродномг иозорго, тимг е неравша земла. На некимЂ местима мора се четвороножке пузити и крозг дугачке мрачне путове и х.однике ићи. Стене, преко кои се мо.ра проћи тако су одђ вечногЂ ириаравана оклизавиле, да се може само наивећомг пажнвомЂ сачувати да се у иропастк иестровали. 1оштг едно четвртк сата морали смо путовати, да дођеио на поднож-ћ водопада, и већг смО бмли гћговомг иаромг тнко оквашени, као да иасг е неко у рекз* замочјо. Кадг се доће кодг едни степена, кое е иекш губернаторг Симко на стенама утврдити зановедЈо, угледа се човекг обкод &нЂ са гомилама ст^нскогг комађа и парчета землф., кои су се сг едне стране стеиа одтиснули. Ова е страна кедровима и едама обрастла, кое се чине да надг главомг сматраоца тако лебде и прете да га кои часг смлате. Млога одг ови дрва вр'ове су доле обесила и само се слабо са корен^мг за землм држе. Кадг се на ово место дође, кое се изме1;у текуће воде и стенске масе налази, виде се у то0 дубоке водомг издубд г ћне рупе. Иетг до шеетк корака ишао самг кг еилнон воденоп зраки, да шштг више у унутрашнкоств овм рупа

погледамг; али наскоро а бмн владамћимг вишромг обкол^нг, кои е све више кг подножш, свого опаку игру терао, и кои се са силнимђ стровалм!ван г ћмг воде доле, производи. Заповедамћа сила природе одриче шштг едномг напредг ступити. Радо признаемЂ да ми е и силе и храбрости оскуд*ћвало и нанманв!!'! покретЂ јоштг учиниги. И мон прјателк, тако срчаини Вилзонг, пје покушао да дал-ћ одђ мене ступи у страовиту шуплкину, место кое е претило неодречено видимомг смрћу. Мм се оба обуватимо, као да заедно мМслимо умрети, или се у животг повратити. Нсма изражаа, кои е кадарг дати разумлБИво понатје осећаима дивлена, стра'а и ужаса; асанг шумг улпва чуђен'ћ сасвимг особито, кадг се сети човекг да само еданг тих1н дисаИ овогг вијора слабогг смр.гника са стена, на коима онг стои, одтргнути може и дати га провали, ком предг собомг гледа, на прождиран-ћ, изђ коега га никаква човечЈл сила иесиасе. Заглуше се уши одг грмленн и уннн; око блуди, забун г ћно л незна, кудг ће се упраВит.и; душа обећа се као погружена и налази се у никадЂ неосећаномЂ движенм. Одозго, где водоиадЂ почшгћ свалкивати се, кад .ђ се погледа на безграничнми хоризонтг, спрамг востока шири се езеро Онтарш, ковгђ е воде површина са моремг равна; ближе иружа се велика дивада, Ком река Ст. Лоренцо наводннва и трц окуке прави; на дну доЛине лежи сеоце Куенг. Кадг се сг десна ногледа, види се да река изКтеЈјг два брда као изг пећине скаче. к. ii.

Сангшшп к 1». Као што у панОрами разновидне предмете и природне образе у целомг свомђ иравленго са зад .оволБствомг сматрамо, тако исто разсватрагоћи лмде по нмовимг уро|ениМг склоностима, обичаима и т. д. ииамо важно позорје. ОдвећЂ е забавно а у исто вреле и поучителио разгледан4 како е прироАа лгоде разно створила: бдногг узбудителнотг, жестокогг и брзогг; — другогг разборитогг , дз бокомисленогг и озбилБногг. Ова многостручностБ нрироде дае се често увиД1пи и иа навпростјимг стварма о допфаииа. Тако се и. пр. лмди при жалостшшг сасма различно показуго; ерг неки су еполашности спокоини али у внутрености нко осећаго; други ако узбуђени; трећи иакг ладни и безЂ нкаква сажалена; нанпосле неки само сполшшгћ показум се да су жалостни и свакоако се пренемажу, к}'кам, плачу и овоме подобна. — Тако исто у разнимг иоволвнимг дога1јаима, при наиманБоВ незгоди и т. д. сполашнвш изгледг често е наИточнЈи сведокг темперамента. Кадг затворг каковми, кон смо собственомг рукомг затворили станемо да отварамо, еданг ће га одма чимг се у првми ма' неотвори ногомг обити, и то е Холерикг; другш ће више пута покушати и подуже се око истогг ако разлмћенг задржати —• навпосле ће за неиспнтавши узрокг овоо препречици оставити и одмаћпће се онако пето расположенг као

што е п дошао, и то е Меланхоликг; трећш пакг, кои е у присудству бно кадг су се они мучили да га отворе, неће никако да проба већг на првми погледг гледа да га обје, то е Сангвиникг. А онаи, кога се то тако речи ни навман-ћ нетиче да ли ће се оваи отворити или не, и кои се за ништа тако дко небрине, еств Флегиатичногг темпе рамента. Пре свега добро ћемо испмтати темпераментг Сангвиника. Кидг у тихои ноћи сладко-звучни, бубоки гласовн славуа заоре , или при лепомг маискомг готру шева лепршамћи се по воздуху свого песму удеси, тако да се нзг далека свакји гласг точно чуе, морамо се доиста дивити, да тако мало створен&, онако асно пева, кое са величиномг н г ћномг никако у сразмерјга нестои. Сравнимо ли човечји гласг видићемо, да се никако неможе у смотрентга ачине са гласоаг оне мале птице подударити. Као што обично шева пева, то бн морао човекг, кадЂ бм се на тежину гледало тако асно певата да се изђ Београда чакг у Крагуевцу чуе. Шева е едва неколико драма тежка, па кадЂ пева чуе се свуда у околини за 5 — 6 минута. Ичина гласа зависи одђ справе дисана. Гди нема белБ1 џигерица ту неможе бмти ни правога гласа. Рибс су не.ме; неразвтене беле џигерице кодђ зм!н производе само неку писку. Кодг птица е додуше мала џигерица, но воздушне кесице, кое се у утробу спуштам и ове са кисеоникомг саставлам, а осимђ тога и кости, кое се у додирЂ са беломЂ џигерицомЂ напунЉне су воздухоиђ — тако се управо може казати, да е птица ова бела џигерица и да се оиа у правоме сиислу реч»1 може назвати дисагоћомг животшљомг.*) Ии една жнвотинн у целои природи недпше брже одг итице, и шедна иетроши толико кисеоника. Два врабца подг врздушно звоно затворена потроше за ието време толико кисеоиика, колико и нитомми зецг, кои е 40 пута тежш. Ово грдно употребленЉ кисеоника чини, да е ПТИЧ1Н крвв црвеша него ли спсарска. Тога ради е ударг артерш кодг нтица врло брзг и подобанг удару грозничавогг Сисара. Будућн е птица готово у свеиу Сангвинику подобна, зато смо о ибои толико и беседили, Овога главне черте еуште су черте итице. ЛакомислеиостБ, несталностБ, наглоств, то се све и кодг нтице и кодг Саигвиника иалази. Овога харахгера лмди имаго као и деца сиеи и плачг у едномг завежлам и озбилвне ономе на едно уво ириме а на друго иепусте. Ако се деси да каквои птици некји птичиће опл г ћии, она ће ш у нстБ1и на' тако жалостнимг гласомг оплакиватп, да ће се што но веле п дрво и каиенг заплакати; али чимг е еамо еданг данг прошао, она в већг све заборавила и тако навово зида себн гнбиздо , а кадшто башг и на истомг месту, гди, Ако узмемо гуску, па јои ноздрве, уста и оегалс одушке запушишо, и затимт, 1оИ горн'ћ крмо прережемо, иидићешо да ће онпко исто угодво ди сати као и крозг душнакЂ,