Подунавка Земун

Кр. Ш&.

12158.

иодуиавка кзлази сваке Недел4 у вече, и кошта за целу годину 5 Фр. ср. за полу 2 ф . 30 кр., иа три меоеца I ф .15 кр. безљ поштарини вт> ноштариноит. 1 ф . више.

У Земуну 9. Новембра.

?џ

Предброити се може кодђ сиаке ц. к. поште. Изб внутрености Србиб нека цзволе у плаћеимк ни.смама ("Б новдима н а кнБижару Госп. 1>. Баложића обратити се.

®1§аиба» .пгобопћ Жапириха (По "оне-у.) I. Младијј К нлзђ одг Беарна. У Нераку, едиоИ прјдтноВ варошици у Гаскогнбм , б«ла е више дана трагоћа велика светковина, ерг е бмо кра.љ ФрапцускШ, Карлг IX., са свомђ својоиг слинојгб свитомг на посћту двору Наварскомг дошао. 0 оваиг светковинама може се јоштг и даиданасг у кроники Нерака чвтати, кадг се тражи год. 1566. Пое/ћта кра.гћна илала е свои узрокг; Карлг е IX. докео кралвици Наварскои нткиогг младогг сина ХаИнриха, кои е био V IIаризу у кра.тћвекомг двору воспитанг. Колико се мати радовала може се лако помислити, кадг е свога сина иа прси притисла. Кралшца, као што е познато, звала се 1ованка, и бмла е иесака н-ћжна, иего и гоначна жеиа, п доста е иознатр, како се она владала, кадг е н&ногг лгобимца/ даинриха родиЈ;а Шшг отацг, ХаПнрихг (5Тг Албре, кралв Наварскш, приђе кг н4но0 постелћи, и, носећи на рукама златну кутио сг дугачкимг у нбои златнимг ланцемг, рече Јоп: „Гле, кћерко, акоми какву лену песму ГасконБСку при иорођаго одиевашг, добићешг ову кутјго и оно што се у нбоВ налази. Она е певала, чимг е дете родила. Тада 1о(Ј мете отацг ланацг н'а вратг и даде )о8 кутхк) рекавши и узимагоћи новорођеногг на руке: „Али зато ћу ти сина узети." — Али ,,то му она ше дозволила. Хаинрихг е здраво порастао, истина бмло му«етекг 15 — 18 година, но за нћговг векг врло е бмо високг, и макарг да 6у се текг гдикон длака на бради вила, и што му е бмло лпце као у девовке, то е онг имао срдце подобно челику и руке I врде и моћне за мачг п свакш посао, кои е предузео. Истина онг е бмо лакомислеимв ветрогона, привмД несташко; умео е ашити, ловити, борити се, играти , пенао се на брегове и стћне као каква див1м коза. Нћговг учителБ и воснит&телБ, мудрми Лагошери, имао е муке сг нкимг. Али притомг бмо е младмИ кнвзг, тако лгобведостоннг, тако духа пунг, тако добродушанг — да га е свакиг лгобити и почитовати мо-

рао. Ако е мало и почео шаратп, то сг опоменомг на дз'жностб и честв одма е бмо на нравма путг изведенг, и сг ове две речи могао се одма као ипгћ укротпти. То ће све о едномг господару, кои има кра.гћвство насл1здити, много рећи; ерг и данаплгћгг дана тешко седа сг речима дужностБ и честв размаженмГг синг каквогг трговца у редг довести. Зато су лгоди у Нераку радје гледали дивл-ћгг, лепогг, скромногг ХаИнриха, него еву помпу н1;говогг величества крала Францускогг. II шта се могло и видити на конБма, колима и златомг накићенимг ахачима, телохранителвима, паидурима, локаима и другоа пратићи ? То су могли седлари, колари, крончи и овмма подобни лгоди, кои су нешто за нвиОвг занатг научити хтели, гледаги. Остали лгоди гледа.ти су радје на оногг, „кои е наивмшу честк заслужЈо" а не на оногг, „коме е наивмша чесчг указивана." Зато су рад!е гледали честни лгодп Нерака на надежде пуногг кннза одг Беарна, сирћчБ на мла^огг Хаинриха, него на крала. Ован е ишао увекг врло озбилкно и величествено, и благодарм е текг онда, кадг су га поздравили; алн Хаинрихг смешећи се и десно и лево све е поздравлно. У овомг осмего лежало е одвећг много умилности. Наивише су посведочавале ово младе госпе и девовке Нерака своимг познавагоћимг очима. У таквимг су стварма госпое наиболБи критичари и млого више прпродпи судје. У пратнБИ кралн Карла бмло е шштг више младм господа, лепм, пзображенм и храбри илемнћа; као што е бмо н. пр. младкш Хериогг одг Гвиза, кои е бмо три годпне старш одг кназа Беарскогг, кога су лгоди увекг прЈнтелБски поздравпли, што е онг ЈЛ увекг прјнтелкски одпоздравјо. А.ш младми Херцогг знао е то добро, зашто то тако бмва н често се и збогг тога лготш, и мрзјо е на сина крала Наварскогг. Обадвое заедпо еу нарастли, у младости играли се; алн често при свемг томг свађали се. Кралв Француск№ имао е свактп данг међу нвнма понешто суднти и равнати. Збогг тога е добро бмло, да се разставе п Ханнрихг кодг свое маИке осга-

не. Међутимг су се скоро при растанку у Нераку опетг посвађалп. II. Стр е л а н-ћ у н иш а нг. ИзмеЈ)у осгали увеселена у Нераку било е гађанћ са стреломг, Самг кралв 6 бјо е добарг стрелацг. Али на жалостБ и зна се, како е онг шеетг г (|дина после светковине у Нераку, у време крваве „свадбе Парнзке," иа свое хугенотске (калвинске) поданике пуцао. У Нераку пакг окг е ту вешгину невино унотреблавао; ерг една поморанџа, у соразмерноД далвини, бмла е нишанг. Ако ли кралБ нли какавг владателк има волго да у каквои вештини наиболки буде, то се разуме, да онг лако такавг 6бгги може. Тако е то бмло н оаде. Нпеданг дворннинг н(е златанг плодг стреломг погодјо, да небм кралго честв или шта више лажно мн-ћнје преотео, да е онг подг сунцемг наиболкји стрелацг. Тако се увекг вараго „сироти всдикаши," а томе Шмг се иза леђа смего. Херцогг одг Гвиза бмо е такође врлми стрелацг, но нритомг и изреднми дворннинг. Наравно, да е и 1гћгова стрела пролетила далеко на страну одг лепе поморанџе. Ту су станли млоги гледаоци обоега пола изг замка и и-зг вароши, сви предивно украшени. Добри су лгади врло озбилкно мислили , да е кралв вештакг у стреланм; ерг е стреломг поморанџу окрзнуо. Но они нису разумевали „дворску вешгину стреланд." Садг новичу: „Кннзг одг Беарна на среду." Дакле до1;е младми Хапирихг сг стреломг, дигне е, наиишани н раздвои златну пбуку сг стреломг на двое при првомг гађанго. Гледаоцн мумлали су међу собомг о овомг догађаго, а лепе гледателвке шапгале су една другои на уво, л башг незнамг, шга ? Алн кралго то шв бмло сасвимг ираво. Онг е изгледао мрачно и намргођено. Ио нравилу га1јшш хтео е ХаИнрихг пзнова на новопоставлћну поморанџу стрелити. Напротивг кра .тб помисли: Н самБ јоштг кралБ! нећу дозволити, да ни се чсстб првогг гађанн одузме, па онда рече: -Треба ићи по предузетомг реду." ХаИнрихг викне: „Све едно ! Некг нде