Подунавка Земун

354

П«ДЈНШБ1,

по правил} г ." Али крал-ћви, обично ако су лготи, не придржаваго се радо правила. Но тада се ХаВнрихЂ у пркосЂ н^ћму ставн у ситуацпо стрелца, но кралБ га гурне врло неучтнво иа страпу. Не мора му се то на зло толковати, ерт> и опг е био младг и одприлике исти година, као иКназг одг Беарна. Ханнрихг, после прнмлћногг удара — одг природе жестокг — одскочи два корака натрагг, залне тетиву, стави у лукг стрелу, и уирави е на кралл. Нћгово Величество повуче се уплашеио брзо натрагг, и за едногг одт. наидеблки свои дворана сакрје се. Дебелми дворанинг, ком е већг мислЈо да му е стрела у трбу улетнла, повиче: „Убшство!" и разшири руке предг стоиакомг колко е већма могао. Хаинрихг, кои е мало малаксао у лрости, ше могао при погледу на дебелкка, кои е као дрктагоћји: бедемг предг крал-ћмг стаио, одг смеа се задржати. Девоике изг Нерака, чимг су видле смегоћегг се кназа, почеле су се церекати, а исто тако и жене. Смеан1), каогодг и плачг есу госпама придевени; и као што е Ева, блажене памети, Адаиа на лакомство навела, тако су и оне садг лгоде на смеи навеле. Сви су се смедли, само дворани нису знали, кои би образг узели. Али кралго н1е бмло до смен, а јоштг ман'ћ н^говомг дебеломг заштитнику, кои е викао: „На страну Кннза одг Беарна." На срећу ту се деси мудриИ Лагошери. Онг узме свогг ученика подг руку и одведе га у замакг. 1оштг се дуго изг далмше чуо н1јговг смеи. Као што се разуме, малиВ разборг изме1)У крала и ХаИнриха престане садг; за такву маленкостБ одма се ратг неводи. Хаинрихг е био несмотрениИ младићг; онг е морао за опроштен'1; молити, и на томг остане. III. Р у ж а н а с т р е л и. Сл^ћдугоћегг дана било е опетг стрелана поморанџе. Сви су стрелци дошлн, све су девоике и госпођице дошле, па и лгоди. — Гледаоца било е више него игда, ерг су се н садг надали, да ће бити нешто за смеВ. Лли ко Н1е дошао, то бишпе кралв. Онг остане подг некимг пзговоромг кодг куће; по свон нрилици имао е велики државни послова. Садг су стрелци бол'ћ погађали, него гоче. Лгоди изг Иерака нису могли понлти како су сви дворани уобште за едн}'- ноћв тако способнп постали. Свака е скоро поморанџа бша устрел'ћна. Нишанг се стави дал-ћ. И гу ш иста срећа послужи. Особито се као вештакг показао Херцогг одг Гвиза. Онг е тукао последшо номоранџу и оборт. Хаинрнху е то било непрјнтно, ерг нЈе било више поморанџа, кое бимогле за ншпанг служити, а онг би радо са свонмг саперннкомг у обкладу бити. Иогледа око себе десно и лево, цца би за нишанг метнуо, кадг онази међу гледаоцима едно девобче одг нрилике тако нсто сгару нли младу, као што е онг самг бно. То е бмло едно лепо детенце одг петнииотг година. Оно станше ту у простомг оделу, нћжно

јоИ лице пола одг шешира заклон^но бнше, као дражећа лгобавв, безазлено као невиностБ. Хитро скочн ХаИнрихг кг овоП малои веиери Неракскои, не што е хтео нго за нишанг поставити, него да ружу иште, кого е она на прсима носила. То е бмла ружа као и сама девоика, у прЈатноВ шуплБинн пола затворена, сг и4Ж-но сведеннмг зеленкастимг лишћемг око дј 'боко - сниноцрвене средине. Онг е молнше за циетг и пружи руке млађнппмг грудма, кое е онг крас!о. Млада венера поцрвени и да му смешећн се свон сликг. Онг отрчи кг нишану, забоде ружу, и врати се иа место натрагг. ^Сада, господнне херпогг; вм сте поб'1нителБ. Тамо е иовг нишанг. Вама пристои прво гађан1»!" внкао е Хаинринг дишући и сисагоћи крвБ и зг прста, кои е на трнг руже уб'о. Нрстг Н18 га толико болео, колико друго нешто — самг Н1в знао што. Притомг погледа на страну, одкудг н-ћжнмИ болт долазаше. Гвизг подигне стрелу, нанишани, — стрела пролети и — непогоди. Садг стј'пи Хаинрихг, запне лукг, п нанишани, и погледа крадомг исподг руке на сграну, одкудг му е болг долазш, оида опетг на ружу и притисне стрелу. Стрела прободе срдце цвета. „Вб1 сте побћдили!" викне Гвизг. Али младмИ Кназг одг Беарна хтео се точно изв4стити, одтрчи кг нишану, извуче стрелу пзг даске. Прободена ружа стаала е тврдо као држалкица. Онг одтрчи сг нБОмг дражестнов девовци, да шВ оплнчкано цвеће поврати. Са лакнмг поклономг молаше лепотицу, да ружу и побћдоносну стрелу узме. „Вашг ми поклонг донео е срећу," рече онг. „Али ваша срећа била е несрећа сироте руже," одговори девоиче, докг се сг нћжнимг прстима цветг одг стреле ослободити трудила. „Радо вамг даемг за шо казни достоину стрелу." „И е непотр|»буемг," одговорн девоиче. „Веруемг; ВБ1 умете сг оштршиг стрелама раииити !" предусретне е Хаинрихг, и иогледа лепу невину девоичицу, кон стидивши се предг нвимг станше, и како у н^ћга погледа, занеми и поцрвени. И онг поцрвени као и она, и неотице држаше руке иредг н^говимг прсима, као да 1и е хтео одг какве несреће сачунати. Онг ше могао више ни едну речк произусти, поклони се и врати се на свов место. Игра се сврши. Стрелци се врате у градг, кои е покраИ угасито-зелено течеће реке Баизг лежао, а и гледаоци разиђу се сви. Млада девопка сг ружомг на стрели набоденомг упути се, ираћеиа одг другарица, ку||И. ДрЈтарице брблале су много и завидиле девовчици збогг стреле. Она пакг ћутала е сасвнмг, и сматрала само ирободену ружу, и изгледала е притомг, као да 100 е н-ћно срдце простре.гћно. Кадг су стрелци до града дошли, гледао е ХаГшрихг јошг са басамака за гледаоцима, кадг су се ови већг разишли билн. Очи су му тражиле едно лице, али га нису могле више наћи.

„Коа ли е она мала дражестна девоИчица, КО1О0 самБ н ружу узео?" запита онг едногг племића изг свите свое маИке, кралкпце 1ованке. „Она е кћи градскогг башговаиа," одговори племићг, „она чини како занату н'ћногг отца, тако себи самон са нћнимг именомг чсстб." „Како се она зове?" „Сада се зове Флорета, а доцше ће се звати, Флора „Флорета!" рече Хапнрихг, и самг незнађашс, шта е казао. Онг погледа 1оштг еданпутг око себе, али ништа ше могао видети. IV. Студенацг одг Гаренне. Хаприхг е често у свомг животу речБ „лгобавв" чуо, и како не бм ту речк, безг да е глувг био, у Парнзскомг двору ћути могао? нћпг значаи исто тако слабо е разумев'о, као што нје арабски и халдеИски знао, о коима е такође слушао, да на свету суштествуго. Но лакше му беше научити лгобити, него арабекш езикг, и био е у томе у своимг доцпшмг годинама искуснш, него ппо е нћговои слави асновито бмло. Зпа се, да би лакше било Јгћгове борбе н поб1»де изчислити, кое су му доцше круиу Француске прибавиле, него н-ћгова лгобл -ћиа н плодове они Пева се н данг данасг о нћговои лгобови са лепомг Гавриелкомг д' Естрее, с' дражестномг Хенр1етомг Балзакг д' Еитраге, с' Шарлотомг д' Есарг н другима, кое су у трна пуниИ животг Хаинриха Великогг мирпсне руже уплеле. Одг свш пакг, кое е икадг лгобш, ншдна ше била, као Флорета изг Нерака; — ни една тако лена као ова? Не! то нисамБ хтео казати, да не би песмотворце и госпое Ј 7 вред10, ерг о таковимг стварма има евакш подпуну слободу по савћсти судити, но одг свјго ни една н1в лгобави достоГнн« била, ако е истина, да верношћу лгобавБ узвишена буде, одг Флорете. Такова е била Флорета. Са прободеномг ружомг бБ1ло ши е и срдце прободено, и кадг 1оИ е ХаИнрихг стрслу дао, бацш е жарк1и погледг нћнм црни лепи очш другу стрелу пуну сладке освете у нћгове незахранћне прси. Садг се почне кодг ове деце несрећа и шедно Н1е знало, шга му се догодпло. Флорету 1пе могло ништа по вазданг изг саннна о ономг часу, кадг е онг са стреломг предг нвомг стаио, пробудитн, и сву иоћ б ше могла заспати. ХаНирихг, чимг се у замку одг друштва осјободити могао, трчао е по дворекои башти, и сматрао е сво цвеће сг великомг лгабавго и пазЛБнвостћу, да би пзг нћгове лепоте дознао, да л' е одг Флорете посађено или е само заливано. Могли би се обкладити, да е хтео постати познавател-ћмг зелн, кадг га тако замиш.гћна предг цветнимг леама са скрштенимг рукама станти вндимо. А онг би наИрадЈе постао баштованомг у друштву са Флоретомг; а кадг бм се са сагнутомг главомг, погледомг к' землки оборенимг, у мислима изгубивши, по широкомг путу измгђу леа шетао, когли би се опетг обкладити, да е

ИогеНе зпачи цветићт., а Иога цветг.