Подунавка Земун

•1НГТ1| 31 31Б1ПУ II 111}Г.Г.

355

хтсо философђ постати и да већг тражн каиенг мудрости. Онђ е тражш по песку трагг одт> ноге лепогг детенцета. Дошавшн на краИ велике дворске баште близу кодг ГаренскогЂ кладенца, мислш е опазити утисакЂ одђ н ^не ноге у песку, и текЂ што е после увпдт, да е Флоретина ножица манд и умерен1а, кого е едва јшдјо а камо ли мерш; али ХаКнрихЂ имао е бистро око, што е у доцншмђ годинама на гдћкоемг боиномЂ полм толико пута показао. Идући за трагомг дође онђ крозг шиблакг, на ћунрпшу преко тихогг потока. С' оне етране воде станла е една мала, бела, кра<сна кућица, Тада би онг радо питао, Ч1н е кућа, или ко у нкоЛ обитава? Али ту небаше никога, осимг нћгове стреле с' ружомг, кон е на прозору у соби кућице станла. Онг ее уплаши као да е какво страшило на прозору видјо, окр<ене се брзо и уг.екне у башту натрагг; срдце му е лулало, а нико га ше гонш. У вече оде опетг у башту. Већг е бмло полумрачно. Онг е имао оштарг вндг и онг е видш иа гаренскомг кладенцу у далкини едну девонку ни манго ни већу одг Флорете. Она подиг.пе еданг пшфолб с ' водомг на главу и носаше га крозг шиблнкг преко ћупр1ице к' малов кућици. Дело вече вш му се предг очима девовчпнг ликг. У замку тогг вечера даванг е балг; кннгшгћ, благородне госпое и господа играли су. Шедна одг господичпШ п1е у Хаидриховои души хако лепо играла као баштованова кћи с' ша®одвомг на глави крозг шиблнкг и иреко стћна. И кадг е наИпосде самг играо, више е гледао на врата него на играчицу, гда су гледаоди стаали. Али е бадава гледао. V. Баштованг. Другогг дана бно е већг рано ХаОнрихг у Оаштн. Ишао е са могикомг на леђп к' гаренскомг кладенцу. Око кладенца бмло е све пренебрегнуто и подивлнчеио, ерг овамо никадг нико долазш 1не, разв4 онда, кадг бм хтео воде заватити. Кладенацг е бмо оставл1шг и кући баштовановоВ наиблажјв. То се младомг Кназу одг Беарна особнто донало. Онг е копао нашироко око кладеица зелено бусенћ, и копао е целогг мтра. ЗноГ1 му е капао с чела. Кадг се умори и ожедни отиде кладенду, кои е сребрно-светло скакао, и наше се. И кадг свое устнице омокри, чинило му се, да му никакво вино небн тако лр1адо. Безг сумн-ћ е и Флорета сг тога извора шила. После рада отнде у замакг. Тада е ожалошћенг седш у својои зеленикастои собицм, крозг узаносведеие нрозоре гледагоћи. Да е шштг мадо застао имао бм едногг гледаоца; ерг Флорета к' извору дође. Кадг широкообшопанми кругг с' бЈ'сен'вмг н видши планг о новммг леама види, помисли: Отацг е овде морао већг врло рано бмти или е заповед10 слугама да то ураде. Кадг она натрагг дође и старогг Луку уиита, зачуди се оваи ништа о томг незнагоћи; онг се упути кг кладенцу н вндивши посао ре-

че лготито: „Ово су ми момци безЂ могг знанн урадили." Пошлћ по момке и псовао ш е иремда су то одрицали. То се зачуди Лука, ерг ше могао поннтн, ко бм се смео усудиги, да у днорскоЛ башти тако невешто ради, и да бм то дознао заклгочш е вребати. Онђ е вребао целогг дана, и целогг дана ше ништа увребао, ерг кралћва породица текг е увече изг сусћдногг градића дошла, гди е отишла бмла ради веселн. II младмв кназг Хаинрихг бмо е тамо пошао, макарг да бм радје заостао. Слћдугоћегг готра бмло е опетг друго веселћ, комг е младмП кннзг такође морао присутствовати. Зато се ползуе наирашимг часовима, н после излазка сунца коиао е, нове лее нравш, а гди су цвећа врло густа станла, изкопавао п1 е, и око кладенца засађивао. Нико га при томг иослу видш ше, али ни онг, што му е немило бвгло, н1е никогг вид10, а нарочито ону, кого бм наирадје гледао. Дакле оде по наиближемг путу у замакг. Но оваи одг св!го наиближ!# путг одвевши га око заака, доведе га предг едну малу прекрасну кућицу. Тада погледа ма прозорг, да неће опетг стрелу видити. 0, какавг му стра крозг срце прође! . . . . на прозору стааше едно девоИче, а прозорг као годг и небо блше отворенг. Флорета станла е на отвореномг прозору и витице н-ћне црне, лепе косе везивала е око главе. Нћне прси бмле су раздрл-ћне, а вратг слао ее као снегг изподг мрачне свилене косе. Предг нкомг станло е цвеће, комг е већг какво место у коси, на шеширу или на прсима опред&лено бнло. Онг е прјнтелкеки , као годг и она нћга, поздрави. Хаинрихг се попне на клупицу и тако е бно као и Флорета внсокг, нредг ко10мг е на прозору стано. Лепа руменв прелети преко ан^елскогг лнца и белогг алабастру равногг врата. Онг еупита: „оћу ли вамг у обЛачОшо помоћи ?" Она н4га пакг упита: „Зарг сте так« рано усталн, младни господару ?" Онг е мнслјо, да ше рано, а она, да помоћи нетреба. Онг е мислш 10шгг, да она, да бм лепа бмла, никакавг другЈи накитг, осимг себе саме непотребуе; а она, да е онг подсмевачг, што му не придичи, Онг е потвр|)нвао., да нигда истишше 1Пе говорјо, да е одг онда, кадг му е ружу дала, ннкако ше могао заборавитн. Она е потврђнвада нанротивг: да се зарг за тако евтииу цену може кодг нћга незаборавимомг учинити. Онг се куннше, да шИ е ружу за споменг о н-ћму повратјо; — а она , да е хрђаво цвеће узабрала, кое му, само ако га то може ЗадоволБити, драговолкно све подноси. Онг го е уверавао задевагоћи на прси цвеће, да исто текг чрезг давателћку важностБ добкш. Она е доказивала, да е цвеће текг онда лепо, кадг се опг сг нБимг закити. 'Гако су донде ово двое доказивали п клели се, мислили и веровали, докг шо старнИ Лука изђ споредне собе незовну. Тада сладко смешећи поклони се девонка младомг кнлзу, и изчезну. ХаИнрихг оде одатле у замакг. Онг е ишао, а землго иодг ногама н^е осећао. Чннило

мј г се, да у небо лети. Докг е онг дошао, већг су га бмли тражили, за што онг башг Н1е марш.

ХорацЈбпа Песма II. кнБига IV. Филиди. Пуну албанскогт. ипамч. кацу вина, Коие од'Б девстг више е година: Селекг у башти, можешт. плести венце : Бршмнг к'о гора, _Да косу китин№ и блисгашЂ Филидо. ("мее се дома сребр«: светимг лишћем/. Окићенч, олтарг <5ит' орошенЂ жеги Нги-ћта жертвомЂ. Свака се ру.«а жури: тамо амо Трче са децомЂ измешаие д _ ћве: Димђ ватра сева вЈореки густи Чакг у в 'рЂ вр 'а. Да опетљ зиадешг, каквомт. се весемо Познвашг: идусг вали да славимо, ДанЂ, кои дели Венере поморне МеседЂ АприлЈи.: Праведко мени свечаиЂ а свепК Скоро одђ мога ро})енога, ербо Одђ тога дана нои Мецена брои Лћта текућа. За киме чезнешЂ, узе ти 'Гелефа Иесу^енОга богата дељоика, Дражестна к' томе и везана држи Сладки у ланци. ФаетонЂ слалћнЂ ужасава наде Лакоме: ЦегазЂ збиллнЂ примерЂ дае Лрилати, земскогг што ахача збаца Беллерофонта. Спрамч, себе свагда да тражишЂ и преко Слободке наде за гр-кхоту држећ' Неравна да се клонишг. Ходи меии Последна дико, •6рЂ одсадЂ неће друга ме успалит' Жена, — тн учи ар.1е, да певашЂ У милиимђ глосомђ: то ће бриге дрне Песма умалит'. Ст.. Лази1»'т,, а 11о'1Ста1;1| ; стаЕ!1;а Ср&а н »ротшбљ гапогћ Султана. ( По 1'анке-у.) Срби нису започели свое предузеће изг какове желћ за поновленћ, нити изг рђаве намћре, да чудо у евету етворе; него тврда иужда и онасноетБ собственогг живота натерале су ш, да се оружа лате и противг нвнб 1 непр1нтелн свога господара, султана, устану. Бнлп 6 б 1 до лудости понпжени, кадг бн се садг, почемг еу ове побћдили, у свон стара одношена и етанћ повратили. 1оштг дакле н!е бно ратг окончанг. Ако су и поубјдни бнлн ДахЈе, то опетг ше нБЈова система уништена. Нкшве субаше и кабадаје утврдили су се у гожнимг тврдин.чма пашалука. У Ужици станш се некЈп Омер-Ага изг Видииа, кои е у служби Иасван-Оглуа бмо, н добро намг познатнн Бегг Новлннинг, кои е пзг Босне дошао. Ови су тако исто неограничену и протнвузаконну властБ упражннвали; у Карановцу,