Подунавка Земун

358

130Д? шшш«*

Какву су другу помоћћ владателБИ, кои су противг наДмоћно ограничапгшће пршшлегје на ратт> устали, некада употребили, него участ!е и сад^Иствованк нижи станл? Несрећа Селимова и турскогг царства бнла о та, што онт. Н1е могао, и што му н&гово положенћ нIв то дозволнвало. Онт. н'ш бмо као какавг другЈИ владаоцг, коме сви н'ћгови подаиници еднако принадлеже: опђ е бвто пре свега врховнии поглавица Мослимана. Но, као што е сиоменуто, ова држава ме основана на саединенга и проницанго различнн елемента, него на противности два народа, одт. кои е еданг за владанЂ, а другји за служенћ опред г ћлент.. Шго се раа, кол треба да ч;лужи, оружати жели, а чрезто у одношсн - ћ еднакости са исповедателг.има владашће вере ступиги захтева, не само да е Мусулманима обои пнртан, реФорматора и старомислећи, несносно слушати, него иде иротнвг основоположено! землћ, протнвг поннт1н калич>ата и саме наиннше власти. Мм смо прнмћгили, како су хаџи МустаФИ као преступленје ириписивали, што е Србе противт. Пасван-Оглуа на меВданг вод!о; на разлики пзмеђу верни и невернн познпао е онаи Фетва МуФтЈн, кои е реппо онетг примити Нничаре у Београду, Ништа на мирне Турке н!в могло тако великш уиечатакг учинити, као баракг хавдука, и топоћи, кое су собомг вукли. Да се све оно допусти, што су Срби у Остружници захтевали, упутно е бнло одг Султана захтевати. Онг е имао истина основа, да нкима постановленћ тврдина на границама забрани: али оно друго што се тиче нвиове сигурности и безбћдности дужанг е бБ10 испунити. Но да ли е смео оно оружћ кудити, кое су они на нћгову користђ подигли, сг коимг е наиопаснје насилно отиманћ и присваннћ свое власти уништ10. Кодико ту велико противорћчхе лежи, и опетг е Селимг III. то чишо. Одма као да су Срби злочинци и преступници нћговогг височества, даде онг у место одговора нвиове посланике подг стражу метути, и надожи паши нишкомг, Афису, да раи оружћ одузме. НропастБ сасвимг на друпв него на обичнни начинг, коа е одг самогг Султана произишла, и кого су Османи са задоволкствомг одобравали, бБ1ла е сг озбилносћу преправлћна. Као што се приноведа, нек!и одг носланпка, СтеФанг Живковићг, богатг турскји као и грчкШ езикг добро знагоћји трговацг, кои е пре тога своимг землнцнма мунише набавЈо, и друге услуге Ј'Чин10, принео е и садг не манго ползу, што е Афис-пзши противстати могао. У то време предложи онг у Дариграду, да бн требало Србима нвити, да Афисђ заиста на заповеств Порте у Србио долази, ерг само тако ће се крвопролиТ1в уклонити, тимг дакле изд-ћиствуе, да е одма пуштенг био У СрбЈи само поглаварима казао е истину, осталима пакг нвш добримг гласомг, као да Афисг има налогг, само са три стотине лго/иЈЈ у СрбЈго доћи, а онг поведе већу воиску,

тако да е кадарг био противстати му. Напоследку учишо е и то да е Гушанацг Ал1Л веровао, да е при свомг посредствованго вожда опегг Афису пашалукг чрезг подмићенћ у део пао. Гушанацг одговори: Е добро, а вн дакле ударите на нћга и одбите га ! а онђ се задоволвт међутимг са своимг крџалјнма и едномг маломг четомг опасанг (обседнутг) у Београду мирно остати. То е дакле причинило, те су се Срби спремити могли, да Афиса у случаго нужде сг оружаномг рукомг одбЈго. На наикраинБов граници пашалука, између ћупр1е и Параћина, утврде се Миленко и Петарг Добрииацг са 2500 лгодји и еднимг гвозденимг топомг. Они направе два шанца еданг већш а другји манвЈи. Иза нби , на левои обали Мораве, на брегу Нгодинскомг улогори се Кара-ђорђе сђ народОмг изг Шумадје. Ме1)утимг нису одма, чимг се Афпсг понв1о, до бон дошли. Срби сг почетка захтевали су само, да онг обичнимг путемг на Нгодпну удари, коимг су досада и све паше ишли; ерг су се само на томг путу за нћгову рану побринули. Афисг, кои е добро знати могао, да га башг на истомг путу една друга воиска србска чека, остане постоннђ у томе, да се десномЂ обаломЂ Мораве кђ Дунаву крене. Срби одговоре: да е землн на онои страни ратомг уиропашћена, и неможе никакву воиску изранити. Афисг иа то одговори: А зарг морамг н лопове пнтати, кои ћу путг за Београдг предузети? Каже се, да е носш са собомг конопце, коима ће предводителћ везати, за друге пакг, коима е зббгг лепн мачева и турбану подобни капа (шалова), кое су они носили, зимерао, имао е бритве и простачке шубаре, ерг то нвима иристои. Онђ удари наипре на мални шанацг, и доиста заузме га при свомг гвОзденомг топу, коимг с_у Срби пуцали. КадЂ се пакг другји цео данЂ држао, и одпора давао, тако да су Турци губитакг кои су претрпили, сг ужасомг гледали, и кадг су вћстници авили, да Кара-ђорђе долази са целомг силомг, нанманћ са 10.000 лгодШ — едва са 5000 доиста сишао е онг сђ брега у долину, — мисл10 е Афисђ на свов повратакг. Ноћу заповеди онг барнке, сг коима е обсађенБ1и шанацг у округг обколнвао, извадити, и да небн нћговг одлазакг примћтили , даде онг на нбиово место лисната дрва побити; потомг крене се кг Параћииу. Сутра данг укаже се Кара-ђорђе. Кадг в видш, да е станг оставлћнг, иоита онг до едиогг брежулБка предг Параћиномг, и поздрави непр1нтелн неколико пута громовномг пуцинвомг. Онг му е реко: ако е гонакг нека се у равници покаже; зашто бн сиромашнммг лгодма на месту, кои нису ништа криви, куће палјо ? Кара-1)орђе желјо е наиасти на ГЈараћинг и тимг ослободити га, будући е принадлежао паши Лесковачкомг, противг кога е онг неке дј г жности имао. И већг е Афисг очанвао о свомг задржавашо иза овн зидина. Онг се ме уздао у ссбе, да ће моћи свое предузеће свршити, и зато се врати натрагг у Нишг: несрсћанг туж-

нимг срдцемг и сг тимг мислима, зарг да се онг испредг едне рае уклонити мора. Нћгову наекоро затимг посдћдовавшу смртв приписивали су жалости, кого е онг збогг тога осећао. Но садг се догодило мштг оно, чега су се досадг клонили. Ше се могло више р ћи, да е султанг сг рашмг, почемг е една воиска, кого е у Србш, послао, на границама землћ силомг натрагг одбЈена бнла. Ратг, кои се сг почетка противг дахја започео, узео е сасвимг друпи правацг. Изг заблуђенн дневногг подигли су се стари нацшнални противположаи.

Е!урз1чвввђе ка® Д©ВИ„«'1Ј ј ЕМИДСН. Приче о дивлБимг живогиннма, кое су случаИно нађенЈ' или башг навалице и силомг отету децу одоиле изг свои собственн доикји , налазе се скоро у свима землнма и то сасма различите. Оне саетавлшо лгобку басиу у одношенго на велике гонаке и основателћ какве државе. бленг, медведг и цасг играго у истои велику ролу, али наивећу пакг курнкг. Као што е млого у истор1И Ромуловои доста на истини основано, видићемо и у млогима другимг догађаима. Курнка у Индш, као светишо какву обожаваго. а тако е исто пређе и у сћверноИ Европи бнло. Готово свп уИндш[држе, да е то наввећШ грћхг убити га, и село, у комг е нћгова крвв едногг ироливена, сматра се да ће у бездну сурвати се. Отуда е природпо слћдство, да се у свима краевима, гди мало Европеаца има, курнци тако умложаваго, да не само илндама домаћи животина, као: коза, оваца , говеда, конн и т. д. већг и лгоде посведневно нко затиру. Само една класа народа тако рећи наипроспн, кол е безг постонногг обиталишта, ове таиани, али ово чине изг наиере да украсг, одг куракова поедене деце, себи задобш. На жалостБ у Индш се често догађа, да се деца збогг нб 1 овб 1 златнн и сребрнн огрлица и други адиђара убЈнго. Покадг што е куракг болви п одг гдекои лгодш. У близости Судтанпура по обалама р1зке Гумти особито се млого курнкова налази, и овде првни путг налазимо курнчицу као доилго. Кадг е едномг еданг воиншп. покраи поменуте рћке кг Кандуру ишао, спази едну курачицу са три млада и едно мадо дете, кои изг повелике пештере изиђоше. Дете е ишло четвороножке и бнло е сасма своимг дивлвимг сапутницима одано, а курнчица га е исто онако брижлбиво чувала као и свое курнчиће. Они отиду на рћку и напјго се воде, докг међутимг истнЛ воиникг 3 'лј 'чи прилику , те се прикрЈе. Онг е хтео да узме дете , путг е бмо тако кршевитг, да ји н!е могао ннкако стиспутн. Они садг нобегну у пештеру и воиникг оде^у Кандург и доведе лгоде наоружане са анџарпма и коплнма, да курачииу изг пећине, кон е бнла дубока одг прилике 10—15 стоиа, одгнаду. Курлчица са младимг курлчићима и дететомг изнђе изг нећине; и садг воиникг и други окретни лгоди