Позориште
=,
пази да га подобна коб у ком другом призору не постигне. Тако је то у Кини! |
СИТНИЦЕ.
Неки наш глумац, који је сваки час имао по нешто да закера, рече неком приликом управљачу позоришном :
— Господине! Ја не играм у данашњем комаду, ако ми се на сто не изнесе право шамнањско вино и право печење! Ја хоћу, да „илузија“ потпуна буде!
— То је веома лепо од вас, господине, што тако мислите; али се онда морамо постарати, да вам уулози, у којој се трујете, у место ситнога шећера дамо правога отрова, па ће онда бити „илузија“ још потпунија!
НЕКРОЛОЗИ. + Паја Маринковић), један од најчеститијих и
| 7“ рајваљанијих српских глумаца, преминуо је после
затког боловања у Вршшу 4. септ. о.г. у најбоснази мушкој, у 30-тој години свога живота, џзт беше посветио нашем народном позоришту. жжојник се родио у Панчеву, где је као добровосац чешће излазио на позорницу, а после је дошао у народну позоришну дружину, у којој је провео девет година непрекидно. Последњи је пут изашао на позорницу у Белој Цркви други дан ускрса 0. г. као свети Сава у комаду „Крету и круни.“ Након зебе оставио је жену и кћер, које су обе чланови натпег народног позоришта. ; Губитак, који је његовом емрћу постигао наше
тако добро приказивати као Паја Маринковић. У томе
нити је имао, нити ће скоро имати такмаца. И у
многим другим улогама био је са свим на своме месту. Ко га је год гледао као „Милера“ у „Сплетци
п љубави,“ као „Добрића“ у „ПНуници,“ као певца
„Ђукала“ у „Старом баци,“ као „Мишела Перена“ у комаду истога имена, као „Пијера“ у „Париском кочијашу ,“ као „Капелана“ у „Госпођама и Хусарима“ и још у многим другим комадима: тај ће се увек сећати његове вештачке игре, која је тако нртродна била, да те је занела, па никако неси могао помислити, да је то тек глумачка игра. Тако исто не ће скоро родити мајка српскога глумца, који ће умети тако достојанствено приказивати цареве и краљеве српеке. У томе га је много помагао његов јаван глас, леп српски говор и витак стас. Осим тога покојник је лепо име и леп глас стекао себии као рачунар и економ народнога позоришта. Те дужности своје обављао је тако савесно, тачно и поштено, да је и управни одбор народног позоришта записао у своме записнику тугу над његовим губитком, а уједно је изјавио своје саучешће жени и жћери му у тузи њиховој. И заиста покојник је и
као глумац, и као отац и муж, и као други пријатељ, и као човек и Србин, који се одушевљавао за све што је лепо, добро и племенито, 'у пуној мери заслужио, да му српетво оплете неувели венац признања и да му рекне: Лака ти била земља, у којој боравиш емртни санак! Спомен твој живиће вечито међу нама! (7 Костантин Поповић.) Дне 16. нов. 0. г. умрђо је у Н. Саду, у 76-ој год. свога века; адвокат Костантин Поповић („комораш“), познат из пређашњих времена као књижевник и пријатељ српског позоришта. Покојник је рођен 1795 год. у Новом Саду. Ро-– дитељи су му били Марко и Јелисавета, овдашњи грађани. Гимназију је свршио у Осеку, а ФилосоФију и права које у Бечу, у терезијанској академији, а које у Пешти и у Пожуну. По свршеним наукама. зналац будући а при том ревностан и савестап у послу, био је више од 52 год. чиновник ове вароши, и као таки познат је под латинскосрпским називом „комораш“, јер готово читава два нараштаја несу запамтила другог варошког благајника до њега. Године 1819. оженио се Софијом, кћерју Јевте Јовановића, некадашњег сенатора новосадског, писна прквенога права, а унуком Саве Вуковића Берексовског, основача српеке гимназије у Новом Саду. Осим тужне удовице оставио је иза себе: 2 сина, 4 кћери, 6 унучади и 2 праунучета. Радећи и на књижевном пољу издао је ове драматске списе: 1. Турци у Босни, или смрт Мило-
~ | шева, жалосна. игра у 5 чинова, Будим 1834; — 2. позориште, велик је. Међу свима ерпеким глумцима |
нема данас ни једнога, који би знао доброћудне људе |
Дар Благодарности, пили Костантин и Милева, драма, у 1 чина, Нови Сад 1887; — 8. Сљедствија злодјејствија, драма “ 5 чинова, Нови Сад 1838; — 4. Књаз од Херцеговине, пли Урош и Теодора, драма у 4 чина, Нови Сад 1888; — 5. Невини стид, или Федор и Марија, шаљива игра у 3 чина, Нови Сад 1888. — Осим тога описао је у стиховима избор митрополита на српском народном сабору у Карловпима, 1837-ме, штампано у Новом Саду 1888. — А
· биће по свој прилици и нештампаних рукописа.
За прву своју драму вели писац да је „посрбљена,“ а код осталих каже да су „слободно преведене.“ Управо су све прераде, писане по немачким узорима, а нарочито по Коцебујевим таким делима, као што еу: Гле Чрашег 1а Регп, одег ВоПав Тоф Кајвеће Зећат; Неглог уоп Вигеппд, и тако даље.
Кад у Немачкој једно време, код изврених глумада, свим глумиштима беше овладао не Шилер
| нето — А. Копебуј (1761—1819), онда неје чудо,
што се и у нас нашло књижевника који иђаху за тадашњим укусом, те нам преведоше или прерадише више од четвртине позоришних дела тога многописца. (Наставиће се.)
Издаје управа српског народног позоришта.
ИВЕ“ Овај број излази на целоме табаку, а други ће бројеви излазити на по табака. “2822
=
ЕН