Позориште

покорност, и ако особе и предмети, који се у њима | налазе, имају боју поближе руску, карактер им је |

ипак свеопшти. У кратко: Островскова се дела држе |

уз Тургењева, Гончарева и Григоровића, за основни ступ у садашњој књижевности руској. — Не би ли

се могао у нас наћи когод, који би и наш свет |

упознао с делима умнога рускога драматикад Не

би ли се могле његове шаљиве игре одомаћити п у

нашем народном позоришту» ПоВЕСНИцА.

“ Редак је случај у словенској повесници, да су у исто доба три најславнија владаоца седела на три престола: у Чешкој Карло ]. (1346—1378.), у Пољској Казимир велики (1830—1370.), и у Србији Душан силни (1385—1356.)

МУЗИКА.

“ (Словенски народни напеви.) Наши народни

словенски напеви задобијају све више земљишта у

страних народа. Већ сада, док су још у колевци |

вештачкога развитка, дају општој свирци нове хране.

Ево шта пише о томе познати Људевит Нол у књизи, |

у којој описује живот бетовенов: „Што се Аустрија подигла у музици до највишег степена, што је надмашила сва немачка племена, то она захвалити мора својим источним елементима. Позпато је, колико имају дара све словенске гране за сваку врсту музике. Финији строј и већа живост свију чула,

Ови ватрени, веома окретни народи имају на стотине напева за играње, где их Немци само до десет имају. Из свију словенских народних напева извире дубоко осећање. Хајдн, Моцарт и Бетовен употребили су у својим саставцима многу словенску народну песму, а Бетовен је то веома радо и често чинио “ Ако пак завиримо у Фабрике, где се праве оперете, то ћемо скоро у свакој оперети наћи по гдекоја места, која су узета из наших народних

напева. Тако у офенбаховим оперетама: „Носћхећ |

ђе! Гаљетпепзеће,“ „5сћбпе Нејепе,“ „Рагјхет Гереп,“ „Рле Бећушлегипеп уоп БЗагасозза“ и т, ду

_ сппеовој оперети: „Дећи Мадсћеп пла Кејп Мапп,“ на-

лазимо трагова од натлих народних напева. И сам Еркел употребио је у свом „Банк-бану“ наше коло.

Па и Роберт Фолкман — један од нових класика — |

сетио се у 11. делу Словена. Али што је више од свега тога пи сам Бетовен неје се стидео „копирати“ наше народне папеве у једној својој синфонији. За прву мелодију 6. синфоније (дело 8) употребио је Бетовен, по казивању Фрање Коха, наш напев од песме: „Киша пада, трава расте.“ Па поред свега тога херманови потомци још имају образа о нама рећи: да смо варвари, „културунФехит“

“ (Опера Ивана Зајца, „Боасисна вешти ца“) која се више пута певала у Загребу, даје се сада у пра-

)

шкој опери. „Надеђа; Набу“ јављају, да се већ нвколико. пута давала, и да се справљају, да се и опера „Мислав“ од истога писца отпева у прашком народном позоришту.

ПРОНАЛАСПИ.

“ (Нов брод.) Наш сународник капетан Приморац, сатрадио је брод, којим је из Америке у Европу допловно за 36 дана. Други велики бродови требају ва тај исти пут 48 дана. Броду своме наденуо је

име „град Дубровник.“ Тај је брод тако мален, да обу- |

хвађа само једну бачву. Једва даје 37 пената тежак, 24. маја о. г. кренуо се Приморац из њујоршке луке само са једним морнарем. Кад му се брод дохватиод пучине морске, стаде тако брзо летети, да је за три дана превалио 160 миља пута. И ако су броду на путу стојале честе незгоде, то је ипак наш капетан са својим другом сретно дојездио до Европе, после 86 дана пута. Грађа тога брода у толико ве разликује од других, што има на другом стаблу неку врсту ветрењаче, коју може вођа према потреби окретати и толико ветра ухватити, колико треба, да му брод лети као ластавица. Слава Приморцу на, том његовом проналаску !

ПОЗОРИШТЕ.

“ (Кинази н кинеско позориште.) Кинези јако маре за позориште. Тако се скупи у Пекингу по

| каткад до седам стотина глумачких дружина, а У зу: Словена чини, да су за вештину тако способни...

свакој има по 8—10 чланова. Репертоар им је девета брига. Свака дружина научи по неколико комада, које све једнако приказује, а други комади не титу је се ни најмање. Па и позоришни управљачи не боје се навале од песника (хвала Богу кад и у нас) јер су у носледње време нове драме у Кини праве беле вране. Но и песници кинески не јагме се о венце птапшање, кад свет и тако не равбира, а ретко кад да и чује за име списатељево. Кинеском писцу неје стало до славе и тамјана, Китески писци стварају своја дела, а не траже за то никакве користи, као и птица што отпева, своју песму и сву награду сама у себи налази. Управљачи се никад не туже на глумце. Пре би се могли глумци потужити на управљаче, што су им тако рећи слуге и робови, Глумци се опет не боје писмене критике, јер у Кини нема ни белетристичких листова, ни подлистака. Али има нешто, што је од тога мало горе. Тако н. пр. ако који глумац пофали у говору, или ако тамо удари гласом тде не треба, то мора на једап мит мандаринов да легне на поворинцу, па да прими своју порцију батина. За те је батине одређена и особита тарпфа:

| за мање погрешке двадесет и пет, а за веће педе| сет, па то тако све на више иде. Кад се каштига,

изврши, пандури се са позорнице удале, а глумац наставља своју улогу тамо где је бпо "престао, па

Р и