Позориште

У ава

#

је досадна, Баш оним, чим га је лепотица мислила привезати, тим га је одбила, и у томе је трагичан моменат свију намигуша, свију полутански лепотица,

У тој невољи опази једаред слушкиња јој Ринијера на улици: „Како би било,“ рече „милостива говпо, да запитам овога Филозофа, он је изучио све велике науке, можда ће знати помоћи«“— „Баш ви се добро сетила, иди, зови га!“ — Слушкиња оде и ево је « Ринијером, — „Драги мој Ринијери, ја сам ти екривила, ал није било на ино, но ја ћу теби на втоструко накна= дити, само ми сад помози!“ И ту му ис-

прича своју невољу. — Ринијери мал не цикну од радости, ал се притаја и одговори: „Драга госпо! Истина је, ја сам у Паризу проучио, као што знате „вилозовију,“ те ми је у власти, кад позовем виле моје, повратити вашег драгана, ма био на крај Инђије, Ал и ви ћете се морати подуватити, посао је тежак и опасан, оћете ли смети 2" — Удовица га увераваше, да је на све готова, — „8, добро! А ви наручите слику његову у олову саливену, па у очи младине обесите је о врат и окупајте се сама самцата у очи поноћи у каквој живој води,

(Свршиће се.)

аза

(Наставак.)

Цар.

Стојте децо! Ко се у бој креће 6 чистом душом треба да полази, Ваља праштат да му се опрости, Децо моја драга, Милошу и Вуче, Небратска је кавга међу вродном крви Кривда преголема и у срећне дане; А у зло је време, кад полаз'те оба Богу на истину, грех самртан — децо, Знам ја шта се збило — —

Које први из корица вуко :

Нека брату своју руку пружи

То Цар хоће! (Вук приступа намргођен Милошу и рукује се с њиме:) А сад приђи, свети оче Саво, Те нам праштај и благослов даруј.

ЏШатр. Сава.

Децо моја, чеда једне мајке, Надо наша, ерпеког царства стуби, Покајници греха прадедовеких Покајте се да вам милост буде, Опраштајте да вам се опрости, Благослов је свакој чистој души Мелем благи будуће милости, Благослов је сваком чистом срцу Нада веља у невољи тешкој, Преко мене грешног слуге свога

(Заповеда)

| Покајником Бог благослов шаље,

| Воља ће вас божја умудрити,

Сила ће вас божја укрепити,

Да пораз те хуљитеље крста, Победници да 6 вратите дома,

| Депо моја, чеда православна,

6 чистим срцем благослов примите !

(Средњи застор пада.)

| | | | |

Џ. ПОЈАВА. ШУМСКИ ПРЕДЕО — НОЋ. (Вук Бранковић иде замишљен преко позорнице) Вук. Са Балкана густи облак пође А у крв је крила замочио, На плећа је Алкоран понео, Пред њиме је вихор похитао, Да потресе круне и престоле; А за њиме бујица је пошла, Да поплави злаћене крстове, Да потопи зито се крсту клања, Бедемови тврди пред њиме падају, А народи за њим на колени гмижу. Огромна је вила у томе оркану, Ко ће овој сили одолети лако 2! Геније (појављује се.)

| Деспот Буче огромна је сила