Позориште

сластичара у нас нема. А жене; Ну, 6 њима би се већ пре могли помирити; оне се код свију народа радо — шире. 0 љубавницима не можемо ништа, рећи, што се они у делу и не истичу. Остаје нам дакле Пириватра, стереотипна Фигура, проста, али разборита човека радника, који је свуда једнак, за то, што му рад не допушта да се бави с безповлипама; п две служавке, непомућена чеда, са села немачкор или мађарског — све једно. Њихов је рад свуда један исти: да иду на пијацу на рачун госпође, и на игралиште на рачун љубавника. На што дакле од ових добрих космополита правити на силу Бога Србе. Мислимо, да би их боље разумели,

да су остали у преводу оно што су у оригиналу,

али овако не могосмо да их разумемо.

Да речемо коју о игри. Брани је био у забуни, како ће да изрази тога жалосног доктора, који је пао под команду своје жене. Али мора му се признати, да се умешно извлачио из забуне. Баш за то тшто га је добро представљао могасмо опазити да је тај Киселић прави Запекатрјег, — дорић нам беше одвећ мекана алва, а одвећ тврда пишкота. Он је највише морао осетити тешкоћу своје улоге, почем је њега преводилац одмакнуо далеко од доктора, деградујући га до алваџије, Говор итести морају се сатлашавати са сталежом: дорић је био више „Хпчскетђаскег“ него алваџија. Маринковићка, и Поповићева добро су представиле своје улоге. Добра је мисао Ј. Поповићеве била. да дође на ручак у балској одећи; — тиме је пајбоље обележила, своју алваџијску ноблесу. Пешић се у улози Пириватре слободно и правилно покретао на позорници. Усталачка студија даће му лепо место међу нашим глумцима. Али нека не заборави други пут да пристојност иште, да скинемо шешир кад улазимо у туђу кућу, па ма даје кућа наших рођака а ми у њојзи — ПШтриватре. — Недељковић и Л. Хаџићева, нису од тешких лагарија њихових родитеља ни доте да покажу свој љубавнички дар, у који ми ни најмање не сумњамо. — Рашић, Француски зачинак у немачком комаду, протрчао је преко позорнице као кувар на наше и публичино задовољство. К. Савићева и Л. Маринковићева дрбросу копирале карактерне улоге Ержу п Илону, у којима је преводилац показао више дара него писац.

На послетку ваља нам приметити. да је овај комад превео у Београду г. Д. Јоксић и назвао га: „О поља гладац а из нутра, јадац.“ (Оригинал: „Зала шп фе Апсеп“). Кад би Нови Сад лежао у белој Русији, не би нас изненадило што два добра позоришна радника троше на једно дело своје и тако скупо време, али овако...... Но ми не смемо да улазимо у компетенцију „Жиже“. Ј.

КЊИЖЕВНОСТ.

% (Нове књиге.) Изашла је књига Фансимиле од рукописа знаменитих Срба. скупио, на свет издао и историјски протумачио ђорђе Рајковић, свеска 1. у Бечу 1871, на 4-ни стр. ТУ. и 10, са 16 таблица. Цена 1. Фор. — У овој су свесци заступљени: Вук Отеф. Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић, Захарија Орфелин, Јован Рајић. Јован Белградија, Атанасије Стојковић, Стефан Стратимировић, Лукијан Мушицки, Димитрије Давидовић, Јован Хаџић-Светић, Платон Атанацковић, Павао Стаматовић и Стеван П. Книћанин. Ови на камен снимљени рукописи знаменитих Срба владалаца, начелника црквених, књижевника, јунака и т. д. двојако су знатни за свакога изображеног Србина и другог Словенина: по садржају свом и тумачењу, јер несу до сада нигде штампани, — и по рукописним пртама, из којих неки хоће да суде о карактеру човечијем. Гдекоје ће нам се писмо допасти чудноватошћу садржаја свог. Занимљиву ову књигу препоручујемо својим читаоцима. Она је штампана у мало комада, а до распродаје њезине стајаће, хоће ли изаћи и друга свеска, у којој ће бити писма: кнеза Михаила Обреновића Вуку, генерала Саве Продановића, Димитрија Исаиловића, Симе Милутиновића, Радивоја Стратимировића, Отанка Враза, Игњата А. Брлића, Д. Давидовића, Д. Фрушића, патријарха Василија Бркића, Стевана Новаковића, Севастијана Илића, митрополита Петра Јовановића, Павла Кенђелца, Павла Соларића, митрополита Јована Ђорђевића, Јована Мушкатировића, владике Данила Јакшића, Јована Стејића, Павла Берића, сведоџба митроп. Мојсија Петровића. Како су овака издања веома скупа, то ни ова збирка не би угледала света, да не беше приномоћи Матице српске, Које писац у предговору К овој свесци захвално признаје.

У Пешти је изашла прва књига Дечијег света нли венца песама за малу децу, од Стевана В. Поповића. Цена 2() новч.

Изашла је прва месечна, свеска Хепаке ЂЉНогеке, коју издаје М. Фапковићка у Загребу. Месечна цена 3) нов.

Изашла је Практична геометрија за средње школе, од проф. Л. Шпанића, у Београду 1872. Цена, 10 гр.

У Осеку изашла је књига: Хафобтса Хепа, од учитељке Фрањице Пакшецове, превод с немач-

кога. — Тежња је овој књизи да протумачи еманципацију жена, и да заступа њихове интересе, Стоји 1 2.

У Загребу су изишле Хагодпе рјезте псагакћ Нтгуаја, које је скупио академик Ф. Курелац. Цена (20 табака) 1 Фор. 20 новч.

Издаје управа српског народног позоришта.