Позориште

А

Суљо ли МИК АВА

плате, до добрих прихода. Тежња за нов- | да стави глумац, који хоће да заслужи име цем и за спољашњим блеском не да маха правта уметника, ваља своје срце идушу одушевљењу, не да полета мислима, не да, | такода облагороди, да му је сва тежња ида преотме мах чиста љубав према правој зображење свога дара. Управа је сваку приуметности, Како ће те усрећити онај, који | лику употребила, да увери глумце, да пони сам не уме сретан бити! Како ће те да | зорипна уметноет није за то, да се њоме

занесе онај, који и сам није одушевљен, | неке себичне намере постизавају, нити да занесен ! пробуди просто допадање у светине, него

Да се овој великој незтоди довкочи, у- | да је нека симпатична вила, која људе једне права је увек сваком приликом на то ишла, | друтима приближује и која чини, да се они да глумце народног позоришта обавести, | после у заједничко коло хватају.

(Свршиће се,) |

МАМА МА МММММАЊ

ви

О»

(а |

за

СРНСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, | сле прелазе од подлости до страха и очајања, али му се мора признати, да је тежио да их изнесе. Још мало више студије па ће моћи и то постићи. Особито му ваља уписати у заслугу, што је умео верно и то врло живим бојама да нацрта кукавичност, ту главну прту Фрањиног карактера. Фрања је кукавица и само је онда јунак кад види пред собом слабост и немоћ, као н. пр. у призору кад му отац пребацује смрт свога Карла. У том при| зору Суботић се на једанпут извио као каква змија, поругом је парао очинско срце, а удушу му је лио

(„Разбојници'") приказивани су у недељу 27 фебр. први пут на нашој позорници овде. Још је Лудвик Тик рекао, да су „Разбојници“ најбоља драма шилерова. Та оцена и ако је мало претерана, ипак има, и нешто истине у себи. Замисао је таман као што треба за драму, добро јем изведена, па тако и чини то исто што пи каква шекспирова драма. По карактерима се, до душе, види, да их је прталха млађана, песничка, снага, али ву ипак за то од велике драматске вредности, јер буде у велико у нама саучешће према себи. Други неки немачки писац опет рекао је, да су „Разбојницди“ метафизична драма, Т.Ј. драма, која се забавља е питањима од велике важности, као што су: Бог и бесмртност. Истина, да се не да порећи, да се и та питања подробно расправљају у „Разбојницима“., али то им неје основна мисао. Ми смо, што се тогатиче, уз Готшала, који за ову драму ово вели: „Шилер устаје п бори се у својим „Разбојницима“ за „револуционарни идеализам,“ идеализам, који се подигао против друштва, против др-

према немоћном старцу, који је већ полак мртав. Очи су му сипале варнице као да је јунак, а глас му се све орио. Добро је учинио, што се неје обевио, као што то обично раде еви глумци. који приказују Фрању, него што је скочио кроз прозор. То одговара очајној ситуацији, у којој се налази Фрања, а и не вређа естетично чуство. Брани (Карло) имао је за доста прилике, да нам покаже све стране сво-

га лепог глумачког дара, што јен учинио обилно. Свугде је био добар, само бисмо желели мало више

жаве свом силом својом, у намери, да свет удеси, | ватре, мало више заноса кад се оно разговара о преобрази по законима срца свога. Шплерови „Раз- | Амалијом. Зорић би био сасвим добар стари Мор,

бојници“ несу зликовци, него „револуционари,“ | само кад би се могао одучитити од патетичног говора и тамо где му места неје. Мало више природе

који не ратују против човечанства, него само про- у говору и у кретању, па ће бити оно, што треба тив повластица, против силе и самовоље удржави; | да буде у улози старога Мора. К. Савићева добро они се свете друштву, што трпи мирно, и што не ће | је извела амалијну тугу, жалост, очајање и преда устане на ноте јуначке, па да казни неправду | Зирање, али се никако неје могла, да занесе, кад

У : 4 говори о своме Карлу. Ту пе помаже просто деклаУ свету пцепорувиће ), Рао Буин вози рен) мовање, него ваља знати и осећати, а осећај ће

ми као кроз маглу долазак Француске револуције.“ | већ донети занос. Још нам ваља, похвалити (СтанПредстава је у целини испала веома добро. Сви | чића, који је Хермана, и Лукића, који је Данила прису представљачи чинили што су год могли, те је казивао. Оле ла О глумца показалтсу леп напредак овога вечера. Ако тако и даље устерају, тако ишло све складно. Суботић (Фрања) улраво | тоће моћи обојица за кратко време далеко дотерати рећи изненадио нас је својом промишљеном, па баш | у предетављачкој уметности. На крају представе за то ш вештом игром. Истина, да му још неје по- А је изазивањем одликовала и Бранија ибушло за руком, да обележи и све прелазе од пониз- МЕ ма ности, што пузи по земљи, до претварања, па по- Издаје управа српског народног позоришта.

отров кап по кап. На један пут је постао храбар.

Џ

Фа