Позориште

Зе ==

2 Ивана пина

|—

Урош (тихо). Бедна душо! Где је Тој потмулој змији, што ти живот пије, Каква стрела, да је утамани —

Неда. Јеси, Ал ви врли човек, јер се твоје срце Клања човечности; отуд твоји јади. Дај ми ругу драги пријатељу: никад Није Неда порок одбранила; ја те Штујем —

Стеван води везану Теодору. (уплашено.) Шта је ово Таридее !

Стеван (тихо). Таридес > Сад му барем знадем право име: дакле Није жена. (Јасно). Рече Краљевић, да овог Пред тебе изведем,

Леонтас (примети Теодору.) Ха, обеена!

Неда (тихо). Ко ће Да ми растумачи ово што сад гледам (Јаросно). Охоли гтрешниче, знаш ли што си овде Починио 2 Урош.

Недо, варају те очи; То је образина, за којом се крије Теодора —

Неда. То је Теодора 2 Теодора. То је Она сама; гледај! Неда. _ Боже, сад све видим, Теодора. Не еве, не еве, јоште ниси угледала Моју мржњу; кад њу видиш, онда чини Што ти драго, , . Урош. Мислиш бедна срамотницо Да ја нисам овде» Теодора. Зато баш, што ВИДИМ, Да ви овде, Урош. Јесам, да ти отровану Речцу с језиком пресечем.

Неда.

| Уроше . •

Она није тебе увредила,

Урош. | Није Али тебе, —

Неда.

Нека, онда је до мене

Теодора.

Шта је» Мислаш да ћеш тиме помирити мене Увређену Мислиш да се тиме плаћа Нечовечност твога нећака2 Вараш се ! Завежи ми руке троструким конопцем; (бави ме целу са ланцима, нећеш Опет покорити моје чело! Ја сам Теодора, чуј ме, царска сестра; ја сам Племенита грана, узорита бора; | А ти што си2 Ти ви — просјакиња,

Урош. Нечувена смелост! Теодора. Твоје пучко племе Од како се гмиже, Палеолога служи.

Па и ти ћеш једном ваљда до тог доћи, Да ме двориш, мене, Теодору !

Неда.

Хоћу Ево видиш ја већ почињем. (Дреши јој руке).

Сад елутај Да ти и ја кажем, Ако сам пучкиња, На славу ми служи, јер сам верна ћерка · Своје земље, свог племена; смерност није · Простота, а нарав није глупост, Ја сам Таква и не желим да сам таква, КО ти. · Већ саслушај: моје племе није досад · Оцрнило образ безделијем; није

(амо погазило онај закон, што је Народу писало; нису жене мога Племена још никад полазиле мужу | На ноге, нити су кадтод узимале " Туђе обравине, да гањају жене

Од својих мужева, Не, то само знају ' Племените ћерке узоритог цара ' Да учине (показује на мртваца). | Видиш, то је твоје дело; | Понови се њиме, | Теодора.

Михаило! (Свршиће се.)

Да јој платим, (Стевану.) Дреши тај конопац, ,