Позориште

даљем“ Ф08 ел м~

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

Из Винковаца. Слатко ли нам из ненада кад се овдје прочу на домак прошломе мје-

свецу, да ће и нав винковчане обићи ново- |

садско друштво, што бијашне толико омиљено сусједноме Вуковару. У нашем се до-

· ста и предоста мирном и тихом мјесту, оску-

дном те како, не с телеене хране — махом прводјела лица свечанијом збиљом и оним тобож миром, што уводним својим изражајем сваки пут даје угодну повољицу,

И збиља, се пожурише одлични грађани да се што скорије утаначи тврдо, кад ће и како ће амо ерпеки глумци , које седам овам година овдје не видјесмо. Гости дођоте, Тихом ал истинеком живом жудњом занијело се блатоћудо становништво ; у свачијем срцу главило се гласно и јасно: добро нам дошли домаћи умјетници !

Прво вече приказате, а бијаше то 2, јула, Фрајденрајхове „Граничаре,“ што су већ толико пута приказани у Загребу и Биограду. Па кад се у кавну ноћ веће до-

вршила предетава, све мјесто новим живо- |

од М. Бана; 10, „Избирачица,“ од К. Трисковића; а 12. јула „Мамица,“ од Ситлигетија, преведена и поврбљена : све комади тамо знани јер су играни у Новоме Саду. Од ових смо наумни проговорити коју, велим само коју, јер нам овом згодеом није пута разлатати потанко замисли, споја и представе свасом поједином комаду по унутрашњој му и спољној цијени, већ нам се на-

| меће жеља, посмотрив наше глумце а на-

оплошице комад, казати, како нам се видје и свидје, да су према самој врсноћи комада, изнијели своју вјештину, те поред тога како

| нам се указује данашње стање, а смијемо

том оживје, До зоре је било по вокацих пје- | | слабо рађа, премда сва сјајна прошлост

вања и попијевања, и жубора и говора, и шале и хвале: таква чуда, прави збор —

твор умјетнички, Плодној равни винковач- |

кој јутрења роса а жедној ужитка души умјетничко миље: исти споређај.

Тако свијет, а мени је пријећи сад на другу. У први мах, на први поглед не створи се

рећи данашње напредовање наше позорнице. Што су сеони комади ионим редом оп-

| штинству понудили, томеби — узевши у

обзир све тто амо спада — тешко дотекло срца, серојити буди какав праведан приговор. днамо како нам на славенском југу стоји — послије дубровачкога вијерка — драматичка умјетност, а знамо и баш горко памтимо, за што нам све поље још и сад

нашега племена и није друго, него велика жалосна игра, преплетана мудролијом и враголијом, бијесом, кивом, завишћу и сва-

| вом сотонском злобом вусједа торњака и до-

суд ако ћеш да судиш здраво и право, а ти си рад свакоме, а камо ли своме, ( тога | почевасмо радије, док нам се не укаже боља |

прилика, погледати, послушати, шта лиће |

нам, како ли ће приказати врена дружина, |

та наша крв,

У недјељу 2, овог мјесеца дакле дођоше »„Граничари;“ 3, „Гроф Есекс“ Енрика Лауба, што га је посрбио Д. Јоксић; 5. „Пркос,“ понашен др, Андрејевићем и „Доктор Робин“ написан Премајерем а прерађен Ј. Ђорђевићем; 8. „Млетачки трговац,“ од В. Шекспира; 9. „Добрила и Миленко,“

| њака, около с десна и лијева, а заплетавана

јуначком свијешћу и крвавом пијешћу дивне, влатке наше крви. 0] да ли ће, када ли ће бити овој расплетици крај, жељени крај, Да се вратим, не ваља ми залазити е пута. Према вредноћи комада гледасмо што

_знадосмо боље и праведније схватити и | просудити, како нам поимљу,; како ли реша"вају задаћу своју глумице и глумци; јер

оно поимање, којим се вјештавк удубе у пјесником орисани значај, па да удешајем говора, изражајем лица и кретањем тела жива ствара, оно нам даје ијавља сву ње-

тову душевну и тјелесну љепоту и снагу. |

| ј