Позориште

-—

__—

557 МИНИ

(ве у свем не може бити суд, него ли повољан, од чести веле повољан,

У опште бе види на први мах, да су глумци схватили вриједност и праву важност свога занимања те им и спољашност и унутарњост сведоче о племенитој вољи за душевно развијање и напредак, А имаде данас међу њима прегалаца, врених своме роду овветлати лице ма гдје му и пред вим му драго, способних и на великој позорници велика града измамити најтањему слушатељу „буран руку пљесак,“

Да првога споменемо драгога нам госта из града Биограда, Адама Мандровића у првој игри: „Граничара“ Ход и кретање, глаб и црта, све му је вјештачко; то је кратак ал истинит суд. Фрајденрајх зна добро, да му „збор на Илијеву“ остаде сух и глух без крчмара Грге, праве зачине свој слици „Граничара.“ Овај је комад прошао веће вито и решето строге расуде те имаде без сумње мана, што малих што великих, приличан број а и мана, које су често на путу и добром играчу. (6 тога Грги до неба част, што нам пребродив срећно мане исказа, заокружи и заслади силовиту слику својом одиста одличном игром, — Помагаху му Зорић и Лесковић (Бранко Срнић и Јоца Бочић) вјешто и доста овретно, премда Бранку не бијаше обрштар срцу прирастао, Марковић (Андрија) очито напредује а Су– ботић (Сава Ћујић) превалио је претешку своју улогу ва свим достатно, На свом мјесту бијаше Лукић као трговац Омиљанићи веле му удесито бјеше према чину растење и падање глава, а стриц Андријин Хаџић ако и не препристала руха — живо нас је увјерио, колико добро ехвата своју улогу. — Маринковићка (Маца) даде нам врлу те

врлу едику худом судбом поражене крајишкиње жене; не провали јаук, ледек нити бугарење њено гороломном оном јеком и.

силом, али јој је из сваке мрешке и свакога набора продирала тешка туга и жестоки бол а кад руке лама ова Маца, и самом

ти сухне грло те запиње ријеч, — Врагола- |

ста Каролина — 21. Хаџићева, приказа нам угодан супротак, весело врце, љубазну обилну вољу. Да хоће, па да јој љупки иначе главић у вишем замаху не нагибље крају, истом! И пјвема јој бјеше добра а од срца, (Милеву) Ј. Поповићеву западе мал задатак, вићушан према њеној снази; М. Зорићева као Милка премакнула је доба за нејачку своју уложицу.

Лијепим изговором, чистим гласом и по-_

највише прикладним рухом могаху се похвалити еви а штета, што нам бе за „арену“ не могаше створити сеходнија декорација, Добро сву се научиле биле улоге а најпослије сваки зна, кога чедника иде хвала и признање, што је ову игру онако удесио 34 врпску позорницу.

Трагедија „Гроф Есекс,“ плод је бујне маште даровитога Енрика Лауба, заснована и доснована према тврдим начелима вјечите љепоте,

У насловној улози провја Мандровић свим сјајем умјетничке своје вјештине и величине изанесе управ до усхита мало и велико. Сва срећа што му онако достојанствено прилагаше помна мишљачица, Ј. Маринковићка (краљица Јелисавета) а имадијаше Есекс — на своје очи видјесмо — и за што планути дивним оним зановом, јер се његова златна Катица — Леди Ротландова — збиља чињаше вриједна и достојна онакова војна, Госпођици К. Савићевој веома пријају улоге оне руке, те их знаде танко разабрати, проучити, представити; њен се живи понашај доимаше наше душе и више крат ће гледалац протрнути е дубока ганућа, — Министри — Суботић, Недељковић, Зорић — држаху се како ваља, Лукић опет бијаше на свом мјесту, а тако и Лесковић, Соколовић, Госпођица Ленка Ха– џићева — Леди Нотингемова — успјешно се је трудила, да посакупи сву сјету свога положаја и готово нам бијаше жао, гледати ону веселицу онако мутну и невољну; него за то се Рашић (Џонатан) својски побрину, да нам сваку тужицу ублажи и сузу —

« «а

) |