Позориште

МО

и 809 ом

стоници разне дружине: руско позориште, руска опера, италијанска опера, италијанско позориште, Француско и немачко позориште, и руски балет, Италијанско позориште под управом Ристорија опет је престало (шчастљива му дорога!) а остале се корпорације држе. У Москви ву два руска позоришта, једно за оперу, трагедију и балет, друго за веселе комаде и водвиље, „Највредније је позабавити се код руског народног позоришта, Уметници за ово позориште впремају се у царекој позоришној школи, Овај завод нема себи нигде вупарника. Питомци ове шволе имају од цара храну; стан, одело, и еве што им треба за науку, примају се још у раној младости, чим ступе у школу постају државни чиновници и повле 26 године добивају право на пензију; највећа пензија изнови 1200 рубаља, а тако је одсечена и највећа плата; остали доходци тако ву некако подешени, да први глумци моту уживати годишње до 12.000 рубаља (2). Руска речитативна драма далеко је савртенија од народне опере, Уметници ву првога реда, преминули: Каратигин, Максимов, Сосницки, од живих: Самуилов, Шулева, Самуилова и т, д. Руски глумци простотом и природношћу свота представљања превазилазе све остале народе, па и саме Французе; код њих никад не ћете опазити претеривања у комичном или трагичном жанру; нема код њих чежње и јурије за аплаузом. — Грађанска им је

драма најзгодније поље за тријумфе, и то

| какве тријумфе! Никад нисам видео, вели

Немац, да народ тако бурно поздравља

глумца кад нешто уметнички изведе, као“

што Руви чинише то поменутим својим уметницима, Е

„Не зна вам руски уметник за тешке невоље немачкога глумца, Зарађује више него колико му треба; не боји ее старости јер се цар побринуо зањ,. Његовом ееположају само завидети може, све се јатми да ев докотура његовој околини, — Кад је сахрањиван покојни Максимов, пратили ву га вви професори, Ђаци петроградеког универзитета, сова његова одличја, а вам цар повлао беше свој интов, — Кад се једном давала представа у корист бависти Петрову, онда му је једна депутација трговаца из Костинова — нова — двора предала у знак признања стопу висок пехар пун натучен империјалима, У овом се најбоље огледа колико Руси умеју (и могу) да цене евоје уметнике“.

И. вад ве овим да завршимо нашу шетњу по Јевропи, једно да вав небих јако уморио а друго, како ве уплетоше златни пехари и империјали и рубље све на ведрице, 6ојати се да то не ваблазни наше уметнике па да не потегну јатимице на невеки провпекат, Али свакојако ву боље код своје кућице и мање свумице, него тамо на хладној Неви пуни бивази гломазних рубаља, Своја кућица, своја слободица! —

Милорад П. Шапчанин.

ЊВ ај бе иавеен-

СРПСКО НАРОДНО. ПОЗОРИШТЕ,

Трећи глас из Винковаца. Кад помислим, | да ће овај трећи мој извјештај бити и за- | вршни што се тиче представљања новосадеке позоришне дружине у нашем мјесту, као да ми мука лијеже на груди, као да ми бол душу стеже, јер уживасмо заиста, уз врли наш род, који је толико брижани маран на пољу лијепе умјетности, толико љубазан и пријатан у опћењу и одношају,

уживавмо пуно и много. (0 тога ће и бити пусто, веома пусто у нас, кад нас оставе врли наши глумци, што нам омиљете; можда, још већма него и самоме сувједном Вуковару. А ја кад вам започео да и довршим, битнемоје примедбе ако ништа убиљежиће низ 0вих представа а од чести и како бу изведене.

У суботу 22. јула дођоше на ред три комада и то: „Љубав није шала,“ по туђој

Н