Позориште

ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА С ПЕВАЊЕМ ОД КЕ. ТРИФКОВИЋА.

а шче збрвбе=-------_______ОСОБЕ: Соколовић. Зорић. | Милица, њихова кћи Л. Маринковићева. Јеца, његова жена, АШ | Бранко, журн. | 80. . . . Недељковић. САН пноне поБЕћ 5 л. та јићева: Штанцика _ | млади људизаженидбу Суботић. Тимић .. ЕН Соколовић. Тошица, Межа ти ~ - Рашић. Ката, Његова жена, Ј. Поповићева. | Јован, послужитељ код Соколовића, Хаџић.

(Огај се комад приказивао први пут у Новоме Саду 25. априла 1872,)

несретно

ПРВИ ЧИН.

ПРВА ПОЈАВА,

(Укусно намештена соба у кући соколовићевој. Малчика стоји пред великим огледалом и намешта се. Око ње стоје отац и мати јој. С десне стране седи Савета до клавира и шије.) Соколовић, Јеца, Малчика, Савета,

Малчика (пред огледалом) Стоји ји ми добро ова хаљина 2

Соколовић. Красно, дете моје, као да је саливена !

Јеца. Изгледаш у њој као од шећера, рано моја! Могла би се и краљица пред тобом постидити.

Малчика. То није истина, мени плаветна боја не стоји добро!

Соколовић. Али дете моје...

Малчика. Ту нема али... Ја ваљда најбоље знам !'

Јеца. Малчика има право, да јој плаветна, боја не стоји добро!

Соколовић, Тако... Ја нисам знао... Мивлио сам ко...

Малчика. (, није баш ни тако, мени свака боја добро стоји!

Соколовић. Видиш, жено! Ат ти увек мораш да се мешаш у оно, што не разумеш, само да једиш моју депу Мицику.

Малчика. Нисам ли вам већ сто пута казала, да ме не зовете Мициком!

Соколовић. Опрости, дете моје!

Јеца. Да боме, сада опрости кад је већ ре-

„чено! Понда још кажеш, да те ја једим!

"Соколовић. Ти да, ти је једиш! Јеца. Ко јаг — Ти је једит!

· родитељима, јер...

"ти чине што год зажели ит Ддит.д.

Соколовић, То није истина!.. Ево, нека каже | Малчика ! Јеца. Добро нека каже! Је ли, дете моје, твоја мати тебе не једи2 Соколовић. Кажи, дете моје, кад је тебе твој отац једио2 Малчика (срдито) Боже; Боже! Човек би с вама | свиснуо од једа! дар ви немате другога посла, | већ морате да сте овде ово мене као стража | | | |

да, ||

Гости који час да дођу, а вас није ни бриге! Јеца. Али, дете моје, ја сам већ све уредила ! Малчика. А крофле! Зар ће крофне нарасти

поред оне луде куварице2 Јеца. Имат право, дете моје! Морам ја то

сама надгледати... Идем одмах у кујну! — 360-

гом, драго дете моје! Ако ти ова хаљина није

по вољи, а ти обуци другу. Хвала богу, имаш доста хаљина! (Оде) Малчика. А ви отац2 Ви ве ништа не бринете» Соколовић. Ја вам се за све постарао,

Малчика. А јесте ли се и за то постарали, да Јован, док сте ви овде, не попије пола бермета 2

Соколовић, А, не ће Јован!

Малчика. Да боме, ви увек браните вашега Јована, ја никад немам право!

· Соколовић. Боже сачувај! Како ти не би имала правог ., Ја сам само мислио, ал: кад ти кажеш, ондаидем одмах! Само се немој једити, Знам дати јед поквари апетит, драго дете моје! (Оде)

Малчика. Хвала Богу! | Савета. Драга Малчкика, мени се чини, да

би ти могла мало блажије поступати са твојим

Малчика. Доста, доста! Знам већ, шта хоћеш да кажеш. Твоји родитељи тебе тако воле; све

(Наставиће се.)