Позориште

иљиљиег

капљи сузе, да је дуга у свима бојама наших осећаја, да је росна капља захвалности, вода свадљивица јарости, то би се исто могло рећи и о емеху. Још ћемо навести, како обадва та, противна елемента служе највећим умовима за велике књижевне цели. Тако је н. пр, највећи хумориста романских народа (Сервантес у свом Дон Кихоту извео ону исту опреку између идеализма и реализма, коју је трагично израдио Гете у своме Таву,

«Од

за аштачшањ и

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Дона Дијана.“) Шаљива игра у 5 чинова, од Морета, по преради К. А. Вестовој превео Милорад Поповић Шалчанин, приказивана је на нашој позорници по други пут 12. марта.

Дона Дијана, једна од најдивнијих шаљивих игара светске књижевности, уједно је и једна од најудеснијих прилика за развитак одабране и промишљене глумачке вештине. То важи особито за три главне особе: да Дону Дијану (Сајевићка), за дон Цезара (Сајевић) иза Перина, (Недељковић). Сајевићка је и разумела и осетила замашај и дубљину свога задатка; она је дала прилику свакоме уверити се, да никаква глумачка појава не може загрејати публике, ако се сама не загреје и не занесе. значајем, што га приказује. Поред све добре игре, дона Дијана је толики задатак за глумицу првога реда, да ће и г. Сајевићка имати сваки пут што додати или изменити, кад год буде на ново размишљала о тој бујној појави. — Сајевић је задобио пажњу публике особито топлом љубавном изјавом и може се рећи, да му је пошло за руком, привезати је до краја за своју игру. — Но ни дона Дијана, а дон Цезар ни толико, нема тих кланаца и прудова за глумачког бродара, што га има Перин. И у Дијане п у Цезара има страсти, има жара, глумац може да се загреје. Али у Перину нема ни једне непосредне зраке, свака је поларисана. Недељковићу препоручујемо, да се свом својом вредноћом лати студије тог доброћудног љубавног шерета, тог племенитог сводиоца. да сад су му најзгодније биле кратке појаве са Флоретом. Ту вољу ваља да рашири што већма и по осталој улози, где га не изазивају враголије Флоретине, што их је Л. Маринковићева са мало али довољно прта пзнела на видик. —3—

И ОБА Ри чи пр Ете % (Народно позориште у Загребу.) „Народне Новине“ говорећи о представи опере „Ил троваторе“ ва народном по-

зоришту у Загребу, веле о не умесном пљескању ово : „Немо: |

жемо пропустити ове прилике, а да оперне слушаоце нагле не замолимо, да се уздрже од одобравања или чак пљескања, док се још пева. Осим што прераним одобравањем буне певаче, одузимају слушаоцима и најбољи ужитак. По свршетку арије и на свршетку призора. има увек до-

131

~

Смех је по свом утицају на прилике у нашем животу сила, која насразблажује, која нам добра чини. болгер му надену лепо име росе небеске, која

нас разгаљује, која нас пере од простачине, и која,

нас крепи у тежњи нашој за узвишеним. Смех је давле победа наша над противностима у животу. Највеличанственији ву примери за то трагични јунаци Хамлети Ричерд П, у Шекепира и Ајас у Софокла, који се наврху несреће своје смеју и њој и себи, па,

и самоме имену евоме, (Наставиће се.)

вољно времена и прилике да се певачу изрази одобравање. Сваки ће певач и свака певачица бити сигурномного захвалнија. кад им се на свршетку арије или призора буде повлађивало, јер ће тада знати, да им се повлађује цело певање, док им се сада по уобичајеној клаки одобрава. само један глас, који крепко из грла изтисну“.

# (Народно позориште у Загребу.) Опера „Фауст“ нема никако среће на загребачкој позорници. Кад се 22 0. м. по други пут давала, догодила се незгода, која се лако могла преокренути у ужасну несрећу. У последњем призору, где анђели дижу у небо Маргариту, примадона Бартова, уздигнута справом за летење око два хвата висине изнад позорнице, на једанпут паде наузнак на тле. Беше то шризор тим грознији, што је био електричном светлошћу осветљен. Ужас целе публике, особито нежњога епола, не да се описати. Неке осетљивијих живаца женске“ пале су у несвест. Хвала срећи у несрећи није се певачици Бартовој ипак ништа догодило. давеса за њеним леђима запречила је нагли пад, а слуга позоришни“ Ловра Гливарац, који се бат испод справе за летење десио био, дочекао је сироту певачицу на своје руке, па и ако је шњоме заједно пао ничице; то се ипак може речи, да Јој је спасао живот. Уплашена публика није хтела из поворишта изаћи све дотле, докле јој се није са позорнице јавило, да је г. Бартова остала непозлеђена.

ПОР У ИУ

« (Опера „Продана невеста“) „Ујелас“ пшта позоришниу управу у Загребу, за што не приправља за представу красну оперу сметанову „Шродану невесту“, у место „Прнога домина“. „Шродана невеста“ пева се у Прагу иНетрограду, те је и на једном и на другом месту сјано успела. А за што се не пева у Загребу Чули смо, вели „Улепас,“ да нека господа, која немају појма о тој опери, говоре: „А што бисмо давали ми ту оперу Бог зна хоће ли се допасти» Ми је не познајемо !“ Лепих заиста и естетичких разлога ! да што се тако не говори о „позоришној бевзумности“, коју сви знамо као крајње безумље. Не претварајмо се, да смо мудрији, него што смо, да смо мудрији него други просвећени народи.“

Издаје управа српског иародног позоришта.

| |