Позориште
„=
Ри
Па
Дражић, Милостива, ви ми изгледате раздражени, смем ли запитати за узрок2
(офија, Маленкост — једно љубавно писмо !
Дражић. Љубавно писмо 2 (За себе) Шта чујем у зао час!
(офија. Марија нашла једно љубавно шисмо!
Дражић, Е, да! (За себе.) Језа ме пролази!
Софија. Где ви га, бога ти, нашла»
МарРИЈА, У шлофроку свога мужа,
ДРАЖИЋ (за себе) Сад ме већ вата грозница, јер нема сумње, да је то моје писмо!
(офија, Представи себи, нека тоспођа Евица !
Дражић, Никад нивам чуо за то име! (За себе.) Како ладнокрвно говори, мислио би човек да не зна ништа, () женеке!
Софија. Бапила ее'у љубавну кореспонденцију ва тосподином —
ДРАЖИЋ (за себе) Сад ће се свалити 1 гром!
СОФИЈА. (датано ) Видићем,
ДРАЖИЋ (за себе.) Шта чујем
Софија, Но евој прилици, да је господин Видић са госпођом Евипом кореспондовао.
МАРИЈА, () ва цело, за цело!
ДРАЖИЋ (за себе.) ОНИ па држе, да је Видић, (Прсне у смеј.)
МАРИЈА, Ви се емејете»
Софија, Ти све смејеш»
ДРАЖИЋ (за себе.) А да! (Снужди се уједаред.) Ја 2 Боже сачувај, ствар баш није ни мало смешна!
МАРИЈА. Је л те да није»
Софија, (), на против, врло!
Дражић, Ја држим да муж треба само своју жену да љуби, особито таку; као што сте ви, милостива! МАРИЈА, То вам и ја мислила! Софија, Ја то баш не држим за евето писмо!
| (Заједно.)
Дражић. Само за своју жену да живи!
МаРИЈА. Тако сам и ја мислила!
СофијА, Хм, хм!
Дражић, А не да своју жену вара! Занета морам рећи, да Васа нема ерца!
МАРИЈА. Јелте да нема2 Ви за цело не бисте тако што учинили»
(Наставиће се).
ОРНОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Стари бака и његов син хусар“) приказан 6, јануара потврдио је на ново давно признату истину у позоришном свету, да се и стари комад може. гледати са 88довољетвом ако се добро одигра, и да тако у сваком старом али добро приказаном комаду има пуно дражи за сваког правог пријатеља позоришне уметности, (0 томе смо се, као што рековмо, уверили, кад смо гледали, како су наши глумци с великом вољом прионули били да одговоре својим задацима у „Староме баци“ па су се у томе тако рећи надметали Ружић је као стари бака тако природно и лепо играо, да није било ока, које није засузило, кад оно упозна свога вина Лацка и кад теши Милку, па св и сам расплаче у место да је развесели. Ружићка је била права несташна Ленка, а уз то је још тако лепо певала, да нам је чисто жао било, што није имала више да пева. Не верујемо, да има много њих, који би умели српске песме тако лепо, српеки, певати као Ружићка. Ту је опа специјалисткиња. дорић је у Црвенку, да тако Кажемо, сам себе надмашио. Сваки миг, свати покрет и гред беше црвенков. Недељковић беше добар Лацко као обично, а Л, Маринковићева добра Милка. У призору кад је отац гони да пође за арендаша изазвала је допадање лепом немем игром својом и одлучним
у
држањем и говором. Лукић и ако није ни из далека достигао свога предходника, Маринковића, у улови певца Букала, то се бар видила добра воља на, њему, а та ће учинити, да ће се мало по мало дотерати за певца,, наравно ако се узмучи и узучи. Соколовићу служи на част што нијени у чему претерао као Никица, То му је и публика признала, када, га је с Ружићем заједно на евршетку представе изазвала. М. Зорићева играла је први пут Стевицу и то као каква маторка. Треба ли јој веће хвале од тога “—0—
– Си ни пр к:
% (бвадио се петак и среда.) У старо доба био је петак п среда муж и жена, пак се једном с нечега љуто заваде, те петак свеже среди ноге и руке п бацијеу некакву дубоку јаму, а венча суботу, пуштеницу, жену понедеоникову. Некакав калуђер, пролазећи у милостињу, чује среду где јауче и лелече у опој јами, па пође и наднесе се врх опе јаме, те вапита : „Која си то, хришћанице, у јамиг“ — Ево, несретна среда, одговорт, него
ко си врх јаме, помагај, ако си хришћанин! — Кад чује
калуђер, развесели се па рече: „Нека, нека, стара крвнице ! Камо срећа, да се нађе душеван човек, па да и петка тако свеже. да обоје скапљете у тој безданој јами!
Издаје управа српског народног позоришта. _