Позориште

ним начином за 10 година неуморно трудио, да поправи своју кобну заблуду, те му доиста и пође за руком, да си прибави опште поштовање у друштву, — одмах науми, да на његов рачун свој узурни живот без рада проводи. По што је најпре невине сељане у крчми преварио, те ови сами морадоше платити, што су тамо јели и пили, отиде одма Шисаревићу у адвокатску канцеларију, тему се представи. Мало за тим подсети га он на њихово страшно познанство и претећи му, да ће све његове греже изнети на видик, изкамџи од њега новаца као и обећање, да ће га увести у боље кругове. На ово последње мораде млади Писаревић (Недељковић) пристати поглавито за то, што је у намери, да се ожени младом и лепом девојком, и што се обоје јако воле, те се боји, ако се за његову пређашњу кривицу дозна, даће изгубити не само поштовање усвету, него и своју љубљену девојку. Поплавац се дакле код овога са свим одомаћи, узме му на најбезобразнији начин његово одело, и док се он у побочној соби пресвлачи, уђе Лихт (Зорић) богат трговац и будући таст Писаревићев, те га стане опомињати, да се пред његовом женом (Ружићком) ни по што не изда, да је сиромашног рода, јер је она жена охола, па је рада своју Ћер да уда за племића, те да никад не ће пристати на овај брак, ако дозна, каквога је порекла ПШисаревић. Овај наравно обећа да ће то тајати све дотле, до год се небуде венчао.

Поплавац је све то прислушкивао и сад уђени ону собу у елегантном оделу. Из нужде мора Лисаревић да га представи као пријатеља своме тасту, који га одмах за, товече позове к себи укућу, где ће се младенци прстеновати. Када сеови уклоне, дође сада Дароци (Сајевић) богати племић са својим Фактотумом (Марковић) Писаревићу, који му је адвокат, али уједно и супарник, што се тиче Аделе (Сајевићка), Лихтове кћери. Разјарен због тога, што га је адвокат избацио из седла,и што ће сеовај још исто вече прстеновати, грди свога Фактотума, да је глупак, што не уме да изнађе начин, како да се прстен поквари. И сада је Поплавац прислушкивао ипо што се представио Дароцији, понуди се, да ће му жељу испунити, ако му даде награду од 2000 Фр. Дароци пристане, а Поплавац, по што је знао где се налазе Писаревићеви сродници, позове исте у име Писаревићево, да дођу Лихту на прстен, мислећи, да Лихтовица као 0хола жена не ће пристати, да јој кћи пође за плебејца Писаревића. Па тако се и збуде, јер ма да се Писаревић изненадним доласком својих сродника у први мах био збунио, ипак је толико имао карактера, да им најусрдније приступи, на што се опет Лихтовица тако огорчи, да скоро онесвешћена оставља друштво. Тиме се завршује први део.

Шилерове речи: „Паз 186 дег Ејећ дег ђбзепо Таб, фава зле Тог лепсепа збећа Вобвев шива сеђагеп“ потпуно се обистињују у другом делу „лажна меница.“ Дароци, који у најбољем пријатељству живи са Поплавцем, који га је опет, сазнавши његову слабу страну, својски опуљио, сад још мање има изгледа да ће добити Аделу, која, ни по што не ће да пође ни за когадругога, јер она љуби Писаревића нада све, и све се још нада, да ће му бити жена. Да би пак Поплавац ту љубав са свим раскварио,

измисли ђаволски пл н. на који Дароци радо пристане. Он начини лажну меницу од 10.000 Фор. те сам потпише Дароцијево име, обећавајући, да ће наговорити Писаревића, да је као праву меницу преда Лихту, који ће је на поштену реч Писаревићезу исплатити. Поплавац ће ту своту Дароцији вратити, на што ће овај потврдити да је меница лажна. Срамота ће онда пасти на Писаревића, који је добар стојао,и његово је поштење за навек уништено, а непоштењак не може више уливати љубави. Све је с почетка ишло по жељи. Из страха од дамоклева мача, штому га Поплавац непрестано држи над главом, Писаревић се после велике борбе одважи, да пред Лихтом призна лажну меницу, по што му је Поплавад обећао, да Не одмах за навек оставити Пешту, чим добије новце, и да ће меницу исплатити пре него што истече рок. Но у последњем тренутку, баш кад Лихт хоће да исплати меницу, победи чуство правичности у Писаревићу, нон прогласи меницу као лажну. У тај мах ево Дароције, а Ноплавац га у свом лукавству, које га ни часа не оставља, подговори кришом, да призна потпис као свој, што овај, из освете према Писаревићу. и не премишљајући много, и учини пред сведоцима. Поплавац одмах узме меницу себи, називајући Писаревића двоструком варалипом, који је због тога злочина већ 2 године одседио у затвору. На то Писаревић, који је већ с тога забезекнут, што Дароци поред све његове изјаве, ипак меницу 38 своју признаје, у очајању одјури и тиме пред свима сумњу на себе навуче. — У трећем делу, „анђео хранитељ,“ када је ПШисаревић видио, да га се сви његови познаници клоне, као да је кужан, и да га се и сам отац одрекао, науми да се убије. Но пре свега напише Адели писмо, у ком се правда и за своју намеру јавља. Ова У сред ноћи похита к њему, да га или од смрти одврати, или да с њиме заједно умре, теостави својим родитељима писмо, у ком им вели, да ће скочити у Дунав. дтац у страху за својом кћери, која по материној жељи или мора поћи за барона, или мора из куће, оде у њезину смаваћу собу, да је умири; но тамо не нађе њу, већ њезино писмо. У очајањујави он то одмах својој жени. која

· сама себи пребацује, што је смрт својој кћери проузро-

ковала, и похита Дунаву, да је спасе, ако још узможе. Узалуд тражи тамо своје дете. У место Аделе затече пијанога Поплавца, који се брже боље користио несмотреним признањем Дароцијевим, па је на лажну меницу подигао новце. Лихт оде одмах хитно устан Писаревићу, ког је Адела још у последњем тренутку од убијства задржала. те их обоје затече загрљене. Сад се тек реши цела забуна, на што се сви измире и најпосле заруче. Поплавац, на тужбу Дароцијеву, падне опет властима у шаке, те тако овог последњег стаде његова завера против Писаревића 12.000 Ф.

Да речемо још коју о самој представи. Суботић, који је у овом комаду после дужег боловања први пут ступио пред многобројно сакупљену публику, примљен је ер-

_ дачно и играо је са свим у духу своје улоге. Глас му је

истина још таван, али се надамо, да ће му се скоро поправити. Сајевићка је своју жалостиву улогу са осећањем одиграла, а и сви остали добро су одговорили својим задатцима. % Издаје управа српског народног позоришта.