Позориште

435. „Срнац,“ шаљива игра у 3 чина, од Коцебуа, превео (С. Димитријевић, . 436. „Самоубијца“ шаљива игра у 1. чину, од Е. Сериба, превео (2).

437. „Сережани,“ оперета у 1. чину, од Ј, буботића и Кека,

438. „Сплетка и љубав,“ жалосна игра у 5 чинова, од Ф. Шилера, превео Јов, ђорђевић.

439, „Сновање по зраку,“ шаљива игра у 4 чина, од Вајднера, превео (2).

340. „Сесека простодушност,“ шаљива игра у 4. чина, од Тепфера, превео (2).

441, „Стари бака и његов син хусар,“ 1030-

ришна игра у 3 чина, од ТК о пре-

_вели Јов. Ђорђевић им Л. Илић, М

442. „Свадба код светиљака,“ оперета у 1. чину, од Офенбаха, превео Ј. Фрајденрајх.

443. „Супруг пред врати,“ оперета у 1 чину, од Офенбаха, превео (2),

444. „Савојарди,“ оперета, у 1. чину, од ОФенбаха, превео Удбинеки.

445, „Сирота и убијца,“ драма у 3 чина, од Федерика, превео (. Димитријевић,

446, „Скупац,“ позоришна игра у 5 чинова, од Молијера, превео Вежић,

447. „Својагалаш,“ жалосна игра у 4 чина,

написао Делпини, превео (2). (Наставиће се.)

аташе

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Два наредника“) приказана су, због изненадне болести неких представљача, у место 14. у петак 15. Фебруара. Улогу Љубомирову предузео је Сајевић, а Ружичину Недељковићка. |

Тај комад увео би већ до сади у нашем позоришном врту, што уз дирљиви „пример пријатељства“ има инесаразмерни приложак: прослављање војничкога реда; али та држе неколике лепе улоге, које кад су у добрим рукама, као тога вечера, може човек за часак да заборави

ња. Два најважнија стуба у томе комаду јесу Ђорђе и Софија (Ружић и Ружићка), који нас дирнуше и занеше својом игром без мане. Љубомир (Сајевић), у свом ванредном стању, бетте доста прикладан на њих. Овобиту хвалу заслужује и тамничар (Лукић), који је такб врстан био, да су тек сад како ваља искочиле неке стране његова љубазног хумора. На против Пешићу би требало много више студије за Марићеву улогу. Мајор (Соколовић) беше у једном тренутку за целу публику управо смешан. Завршићемо тим, да су на свом месту били: 30рић као непознати, Добриновић као Тома и деца М.30рићева и Љ. Недељковић. Б.

ситнице.

“ (Мак Махон и Лабулеј.) На некој вечерњој забави у Паризу представи неки посланик са деснице Мак Махону, садашњем председнику Француске републике, чувенога Лабулеја. Том приликом рече Мак Махон од речи до речи ово: „А да нисте ви род неком Лабулеју, који је некада био капетан у главноме штабу Добро сам га познавао; имао је чудновату срећу у пецању риба! Једно вече ухватио је три велике моруне!“ — То беше све што је Маршал Мак Махон знао казати снисатељу целоме изо-

браженом свету познатога дела „Париза у Америци“ и двадесет других дела на, гласу.

% (И ракија лечи.) Американски лист „Тирипе“ описао је бој са змијом и лековитост ракије баш онако по американски. Тежак Џон Ејса купи близу села Клеа сено. Из траве искочи у један мах змија звечарка на њ, али је он некако згодно одбаци од себе. Змија скочи и по други пут на њ и угризе га за ногу. Џона не смете то ништа, него се да у потеру за змијом и смакне је. Кад је убио змију, узме дувана. натрпа га у рану и пође

| – ' па је јена застарелу тежњу, шта више, може да нађе и ужива- | кући. да неколико тренутака иза тога ослепи, је Ј

два једвице могао доћи до своје куће, која је била миљу далеко од места, где га је змија ујела. Код куће му дадоше да пије ракије, колико је год хтео, 5 кад већ није могао пити, а они га стану залевати њоме. На рану су му привијали сваки час ново лишће од дувана, и човек оздрави до сутра дан са свим.

" (Веселите се носови.) Неко из Франкенштајна, у Немачкој зготовљава особиту врсту бурмута, коме је наденуо име: „Оз пцфа веће Тађак ипозмпде.“ Изврсни овај бурмут прави се од прашине, од угљевља, од дувана и од неких мирисавих ствари.

+ (Шта вреди реклама.) Неки Американац означио је вредност рекламе овом присподобом : „Хтети трговати, а не

| објављивати свога посла, то је толико, колико лепој жен| ској хтети показати кроз зелено стакло, да је волиш од

свег срца. И у једном и у другом случају знаш, што радиш, али осим тебе не зна твоје мисли нико.

“ (естока љубав.) Нека млада Американка, која је бат довршила своје науке на неком париском заводу, хтеде једнога учитеља на оном заводу убити из револвера, што није хтео с њом побећи из Париза. Чудновату

јунакињу, која носи лепо име Елвира, послали су одмах

њезиним родитељима у Масачузет, Издаје управа српског народног позоришта.