Позориште

дирали, и да ву ме на крају представе изазвали. _ сећам, давали смо „Бој на Ковову“ а ту вам Многи су ми говорили, да имам изванредна дара | приказивао цара Лазара. Још док сам се облаза. приказивача, и то ме је подстицало на јачи чио, уђе у гардеробу богата госпођа Папићка, и и живљи рад око позоришта, после подужег разговора, у ком је изражавала,

Гардеробе нисмо имали скоро никакве; већи- своју радост, што и у нас Срба има одушевљења ном смо позајмљивали од становника бечејских, | за позоришну уметност, метнула ми је на прса који су нам радо у свему на руку ушли, Нов- | свој златан ланац; руке ми је искитила брилицима, што бмо их добивали, исплаћивали смо јантским претењем, па сам тако изгледао баш дугове, а што нам је преостајало, улагали емо | царски, Тада сам заборавио на сваку невољу, 0-

за хаљине, које су нам за бину потребовале, сећао сам се неописано сретан! Антоније Брежовески био је грађарски момак, Тако силно беше одушевљење тадашњих брпУмрђо је 1840 године, киња за позориштем! Тако су га силно љубиле,

Године 1844. појави се у Новоме Бечеју Јоца | да су готове биле сваку, ма и највећу жртву, Кнежевић са неким „дилетантеким“ друштвом. Том | принетина олтар позоришта, се друштву придружим ија, и још неколико из Ни пуну годину дана не бесмо заједно са наше дружине, Између осталих дође у друштво | Кнежевићем, Ја са још неколико чланова, Јоцом и једна мађарица Кече Шандора ћерка, којој ве | Миросављевићем (мојим братом), Митом Шпанодопадаше наше позориште, те се пријави код вићем оцепимо се од Кнежевића, и до 1846. год, нас, да жели ступити у нашу дружину, Будући | учисмо „нотално пјеније“ које нам је предавао да смо јако оскудевали у глумицама, јер бу се Спиридон Трбојевић из Кикинде, Певали смо ренаше Српкиње стидиле показивати се свету на о- | довно сваке недеље и празника у цркви, Стари ним рапавим позоришним даскама, с тогаје од- | свећеник, Јеремија Врговић, још док смо почемах примисмо, и за мало тако се лепо изучила, ли учити појање, рекао нам: „Децо моја! Ако да је приказивала као права Српкиња, | ви научите појати, то ћу ваеја, овако стар, све

Представљали смо многе ново-научене кома- _ редом у руку пољубити, јер тога до сад нијеу де. Тако између осталих: „Неста блага, неста – Србина било. Благо нама, кад нам поче ето благи пријатеља,“ „Бој на Косову,“ „Лажа ипаралажа,“ господ из својих сјајних облака пуштати ново „Зла жена,“ „Владимир и Косара,“ „Субић и сунце „просвету и напредак.“ Као што рече, краљ Бела“ ит, д. | тако се и стече: вве нас је редом у руку пољу-

Кад смо се бавили у Н, Бечеју, јози ве добро _ био, кад смо службу први пут отпојали,

(Свршиће се.)

ОД ~

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. 5 | тој подскочици: „Како играм, да играм, само да се лан-

(„Париски кочијаш“) беше приказан на нашој повор- · грам!“ Ту ваља најпре скочити, па онда рећи хоп! дд ници #8. Фебруара. Са целом представом могли бисмо | осталих приказивача одликовала се особито Ружићка (Мазадовољни бити у опште, да су само мало бољени живље _ длена), а одмах за њом Суботић (Гроф Дарецо), па онда

ишле неке сцене, у којима има посла Клод (Ружић) и с Л. Маринковићева (Марија) и Лукић (Марсељ). —0Пјер (Рашић). Да у томе није било кривице на Ружићу, -

који је играо изврсно, по себи се разуме. Сцене, које дају О 3:0о ОШ ТЕ.

такво рећи кључа за разумевање овог или оног характера, “ (Тешка времена за позориште.) За позоришта су на-

мора глумац тако одиграти, да се види на игри му, да о стала тешка времена. Управитељ немачкога позоришта, је потпуно разумео намеру пишчеву, а према њој и за- У Темишвару Штелцер, који је већ двадесет и пет годатак свој. Ту не помажу неки „извесни“ покрети рукама Дина управитељ, богоради у темишварским немачким лиили ногама, стереотипно превијање час на једну час надругу _ Стовима публику, да се само још на 6 представа претстрану, очијукање са публиком, и томе подобне „манза- _ плати, да би могао као поштен човек исплатити своје Фларије:“ коштуњац орах не разбија се лако, характерне лаНове. којима већ од два месеца не може да изда плату. улоге не приказују се тек онако од ока, по оној позна- | ___ Издаје управа српског народног позоришта.