Позориште

„—

Али се међу њима ипак нашао један једини човек, који је сав свој дуги живот посветио идеји, да евој народ; који је више свега љубио, усрећи и унапреди, Тај једини човек беше Сава Текелија, дн се појавио већ на темишварском сабору т, 1790, као патриота и државник, и нећемо погрешити, ако велики део заслуте у оноликим ваљаним закључцима овога сабора припишемо Текелином упливу., Од тог времена, па до смрти г, 1842, скоро је сваку годину свота живота обележио којим год корисним радом за народ, а није било дана, да није на свој народ мислио и за-њ се старао,

Матипа Српска учиниће праву задужбину, кад наштампа аутобиографију Саве Текелије, као што је обећала, Док то не буде, неће излишно бити, да наведем овде по неки мање познати податак, и по неку цртицу из живота овог знаменитог човека и великог сународника и добротвора нашег.

Његов разговор 6 митрополитом Стратимировићем године 1795, у Бечу о закључцима темишварског сабора може се читати у Срб, Лет, 1861, 1. — у исто време договарао се он у Бечу с Доситејем, Чардаклијом и Филиповићем о могућности устанка у Србији, и плод тих планова је „карта свију српских земаља,“ коју је тада литографисати дао, али која, је у нашем народу врло мало позната, — Кратак разговор ењиме у Араду г. 1805. спомиње Ненадовић у својим мемоарима, — Знаменити суињетови меморандуми цару Француском Наполеону првом, и аустријском пару Францу првом, у коима им је предлатао оснивање самосталне славенске државе на југу. Оба су меморандума потпуно преписана у његовој аутобиографији, и служе за доказ и патриотизма и државничког талента Текелијног,

Међу папирима његовим нашао вам и концепт писма, које је г, 1806, или 1807. своме старијем брату Џетру писао, где му јавља, како је наумио, да се не жени, него да своје имање остави на стипендије, Ту је и одговор Петров, где Саву исмева због тог „будаластот“ плана,

Али је Сава једнако мислио о том плану, давести Фундације за младеж свештеничког, војничког и грађанског реда, — набавити своме народу учене и патриотске свештенике, официре, и довољну интелигенцију грађанскога реда, то

беше Сави Текелији цел живота, и ту је по могућетву и постигао,

Семинарију није могао основати, али постоји његова Фундација у Бечу за младе српске офи-

| дире; а од год, 1838, постоји његова фундадија

у Пешти за грађанске питомце, којој је цело своје имање оставио, и којом рукује Матица Српска, Ову је Фундацију с таком вољом основао и њоме управљао, да је вам ев» набављао, што је за питомце требало; сам је и сламњаче питомачке сламом пунио и прошивао, — а онда му је већ било близу 80 година!

Дивиш се читаочед И можеш се дивити. Текелија беше човек необичан. Даровит, вредан, поштен, родољуб, човечан, свестрано изображен, да рекнем — универзалиста! У својој библиотеди бави се он боговловијом, војничким наукама, историјом, правним и државним наукама, педагогијом, језицима, клавичном литературом свију старијих и новијих народа, цртањем, — о чему има пуно трагова у његовим књигама и писмима! Тај исти је човек у друштву пријатан друг, весељаћ, страстан играч, добар ловац, јахач, На свом добру је вешт практичан економ у евима струкама, и свуда ради и сам са елугама и надничарима. Најпосле тај учењак, весељак, војник, ловац, економ — уједноје и добар занатлија, и пошто је у својој библиотеци цртао план какве битке, или се вежбао у турском и персијском језику, — после по часа се већ појављује као ковач, столар, дунђерин, кројач, чизмар, или други који занатлија!

Уз сва ова ретка и дивна својства, која Текелију начинише првим Србином евога века и добротвором свог народа, још само да није толико заузет био за славенеки и елавеноврпски језик, те да није толико зазирао од Вука и од чистог српеког језика, могао је још далеко више користити своме народу, који му је евагда на срцу лежао. Пример Текелијин ваљало би да служи за поуку свима патриотама, који могу иоће да помогну свом народу. Кад је један Текелија могао да погреши, други могу још лакше, Еттаге ћитатиши 656. За то ваља добро очи отворити размислити, је ли оно заиста корисно, што ми за корисно држимо,

Текелија је од г 1838, био члан Матице Српске, а последњих година и њен председник, Тиме се даје изјаснити језик у Летописима онога вре-