Позориште

и У НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 1. МАЈА 1874. мани Мо 46 ТОДИНА 1], > 43 Брод, » по : ки

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАВА. — СТОЈИ ВА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕДЕЧИ 0. — ЗА ОГЛАДЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ,

ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“

од Јована Ђорђевића.

1832. забрана, да се не смеју књиге штампати новим праволисом; да је шта више могла изаћи забрана г, 1852,, да се књиге с новим правописом не емеју ни у земљу уносити; да је и овдашње Друштво Србеке Словеености узалуд кутало г. 1848,—1850., да скине окове са правопива, и г, 1858, да их скине са језика самог: кад све то посмотримо, какав нам се пигмејски указује рад наш, еравњен са радом Мађара, који су до г. 1825. били ве нама скоро подједнако, и који — пошто су радом својим до г, 1848, стекли све, били су принуђени од г, 1850, у мнотим и многим стварима са свим из нова почињати !

Али да и не спомињем Мађаре, кад имамо још ближих и очевиднијих примера,

Код наше браће Хрвата почиње нова ењижевност с Људевитом Гајем,од Р, 1835, Штачинише ониз Узеше старе дубровачке песнике и наше народне песме, и напојивши се на та оба богата извора, створише себи књижевност према потребама данашњега века, Њиови први корифеји онога доба: Гај, Враз, Деметер, Мажуранић, Кукуљевић, Бабукић, Ботовић писале чистије, него што се код нас ма где у оно доба пивалор Је ли Вук погрешио, што је Славеносрбе шиљао у Загреб да уче српеки писати» Је ли чудо, што су у оно

од свог рођеног језика туђимо, повушали, да нас у илирско коло повуку» Шта учинише код Словака у оно време само

за неколико година 2

С 22

доба Хрвати, видећи нас овако поценане, где се |

три њиова родољуба: Штур, Хоџа и Хурбан, само |

Док је код свију других народа око нас од т, 1825. до 1848. настао нов, свеж живот, испуњен опште коривним радом и надама за бољу будућност, и док је овај живот из године у годину све бујнији бивао, што ее год већма примицало знаменитој години 1848; дотле је код нас скоро свуда владала идилска немарност и равнодушност према идеалним интересима народним! Добро се и јефтино јело и пило, вееелило и частило, играло и певало; дан за даном је пролазио тихо и мирно, без икакве промене, Ако је 0 св, бави било где школеке светковине, и том приликом какво „слово“ прочитано, то је већ било из оног места довољно грађе за допис у новинама, па се за тим опет ћутало до друтог св, Саве,

Тако је било и у преетолници наше јерархије, у Карловцима, у нашем Сиону., Мртва тишина и мир, који је само прекидан био звоњењем звона, пуцњавом прангија и зврком каруца, ако је кад било конгреса или владичења!

У Сегедину беше нешто више народног живота. од г, 1834, до 1848, и тај пробудише онде међу ђацима и грађанством Стаматовић и Поповић, Исто је тако и у Новом Саду било свагда свежијег живота, него по другим варошима, Ту је било и дилетантских представа, а од г 1837, постао је Нови Сад и књижевним такмацем ПеШТИНИМ, Док ву екоро у свима главним ерпским местима на оној страни тако неповољни услови били за развитак језика и народности, и за буђење виших идеја у подмлатку народном: дотле ву на три тачке у Аустро-угарској, ади подаље од српоких крајева, образовала се три средишта,