Позориште

миљи

вије своју вештину у цртању какве страсти, а светитељ-

"сви прегор тог значаја могао је само у појави прогона

задати приказивачици мало већу драматску топлоту, коју је и публика осетила. — Недељковићу доликовао је са свим бесни Туман, само што бисмо желели местимице 0бузданију декламацију, да се не чује више у партеру у место „поносна кнегињо!“ — „посна кпетињо!“

Како је ова представа била последња ове сезоне изазвала, је публика бурним тапшањем како гђу Сајевићку, тако и г. Ружића, па и управитеља г. А. Хаџића. 8

(„Жене у уставном животу.“) Овај шаљиви комад представљао се на нашој позорници 14. априла по другипут, и пренео је својом природном живошћу, особито у првој радњи, публику у весели расположај. Представа је ишла округло, приказивачи су били из реда изврени, те је врхунац ове игре бакљада овота пута испала још оригиналнија. На место пређашњег члана позоришта |. Соколовића видесмо овога вечера Рашића у удози крчмара Барбоча, прототипа мађарског кортеша. Морамо признати да је Соколовић умео у појединостима оштрије карактерисати ту самораст Фигуру из мађарског пука. Ружићева и Ружићкина игра изазвала је више пута у гледалаца живо повлађивање. Док је у Угарској уставна живота овај ће се комад одржати на нашој позорници. —п—

пе бо зоо Бо Мо НЕ ов.

(Српско народно позориште.) Буњевачки недељни лист Зиђонска глазијк доноси ову белешку:

Дружина српскога народног позоришта, „за коју се може рећи, да је и наша, јер говори нашки.“ дошла је у нашу варош на месец дана, да представља позоришне комаде. Ми се уфамо у родољубиво лепо и добро грлеће наше грађанство, а особито у пук наш буњевачки, да ће исту дружину, као живу, учитељску школу сматрати и — потпомагати, те гомилама похитати у кућу позоришта, да тамо много што шта примерног. лепог: и доброг види, те по томе на дому своме и у животу тиме се богато користи. А како, метнимо руку на срце, па искрено признајмо, немамо у народном буњевачком духу добро уређених школа, то ће нам дружина српеко-буњевачког народпог позоришта, многу опажену празнину у животу нашем испунити и многоме научити; што нам је као домородцима, родољубима, грађанима и родитељима (члановима породице) од преке потребе знати.

6 тога походимо, браћо! у што већем броју наше позориште, грлимо га и потпомажимо. да покажемо свету, да смо и ми дорасли за просвету и изображење, и да знамо уважити оно што је уважења достојно, и што нам се представља онако како ваља и к ко разумемо.

(Мађарско народно позориште). У Пешти, у мађарском народном позоришту приказиваће се до који дан нова опера „ђурђе Бранковић (Смедеревац)“, коју је у гласове музички написао Еркел, припознати мађарски писац опера „Хуњади Ласло-ва“ „Банк-Бана“ идр.0

АВО ~

реченој сад новој опери пише „Шест. Лојд“ ово у напред: „Опера Ђурђе Бранковић приказаће се на позорници народног позоришта велелепијем, какво се само замислити може. У првој радњи приказује се величанствен ратни поход: Бранковић слави у Смедереву велику славу од победе која се завршује народном, характеристичком игром „колом“ и певањем лика (хора), с особеним, самосвојним и извреним музичким извађањем и пропраћивањем. У другој радњи одликује се певање у двоје (дует) изјаве љубавне Мурата и Маре, и за тим призор на растанку, које је с гледишта музичког узвишења и савршења драматска прилика. Трећа радња је — у опери као и у трагедији — најдивнија. Ту се враћају натраг ослепљени синови ђурђеви; повратак овај и очајање остарелог Ђурђа извео је Еркел тако, дивно, величанствено, да ти срце потреса: ту ти свака музичка свираљка чисто посебице тумачи и разјашњује ову знамениту појаву и трагични расположај. Певач глумац Одри у тој појави сам себе надмашује, и само његовим глумачким даром можно је, да се Бранковић као што ваља прикаже на позорници. Врло удесно, с големим драматским осећањем и вештином приказивачком потпомажу га у тој величанственој појави ПаулимниЈозефина Елингерова. — Завршна појава, у којој долази Секула с угарском војском, а Бранковић као какав лав помаман устаје на Гурке да освети своја два вина: тако је потрешљиво тако је заносном смузичке стране вешто написано, да долста одушевљено потреса, и саме приказиваче глумце. У последњој промени промете се позорница у шатор Муратов, и сарај султански, пун љубавница лепотица у оправим уреду, мислиш е их сликар дивно наскикао; ту се сад најпре пева, па онда игра, у ком ће плесу играти и играчица Ирма Ротерова. Биће то прави балет, вештачки плес, рад чега је и особље плвсачко умножено. Оправа — како украси позорнички, тако и одело глумачко -— сјајна је и, што је главно, према приликама онога доба: исторички верне слике. Цртежи иописи узети су из историје тадашње а изведење под надзором Молнаревим. Леман још никад није насликао и израдио тако характеристичких и лепих украшаја, као што ће бити ови у тој новој опери „ђурђе Бранковић.“

= Говп. Арса А. Пајовић, трговац из Београда, послао је српском народном позоришту у Новом Саду 50 Фор. као прилог. за ову годину, са обећањем, да ће сваке године у име тога толико давати. У спроводном писму вели, да га је на то побудио „Позив на народ српски“ ради одржања и потпомагања нашег љубимчета, нар дног позоришта, па хоће колико му силе допуштају, да принесе тој народној установи и поносу народном какву помоћ. А ми кажемо: Овако ради онај, који живо осећа потребе народне и његов виши позив' Наспори боже оваке ретке примере опште-српских родољуба, па ће се задатак српетва од по муке навршити! Да свак хоће колико може, да чини добра, било би много више добра на свету — вели Доситије.

Издаје. управа српског народног позоришта.

Док је позоришна дружина на страни, лиет „Позориште“ излазиће само еваког

месеца један пут, на целом табаку.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.

а лао