Позориште

пен

где је српекој омладини дата прилика, да очисти своје појмове, да постане свеена свога задатка, и да се за свој већи позив за рана приправи. Те тачке беху: Беч, Пожуни Пешта,

У Бечу је живео старина Вук, и око њега се екупљало све, што је у омладини било све-

сније и даровитије, Од Вукових бечких ученика |

УМУ

појавили се г, 1847. ђуро Даничић и Бранко Радичевић, први са својим научно-полемичним делом „Рат за српски језики правопис“ други са својим „Певмама,“ дба ова дела беху почетак нове ере у нашој књижевности; омладина листом приону уз њих, и сад постаде победа Вукових начела још само — пи-

тање времена, (Наставиће се.)

Роса оу ДОПУНЕ ЗА ГРАЂУ ЗА „СРПСКО. ПОЗОРИШТЕ,“ ХРИСТОВ ГРОБ

ПОБОЖНА ПОЗОРИШНА ИГРА 0 појањем у ] чину,

Године 1802, трећи дан Ускрса, после подне од 2 до 5 сахати, приказивали су ученици ерпске основне школе у Новоме Саду „Христов гробу тадашњем ТУ. данашњем УПГ, разреду у зданију гимназијском,

Ово нам је казивао, у учитељевању остарели

учитељ Васили Бајић, старац од 82 година,

који је и сам у тој игри глумио, као тадањи |

ученик [1], разреда речене школе основне,')

Лица ву у тој игри позоришној: Јовиф и Никодем, једанаест апостола, четири жене мироносице: Марија Магдалина, Марија Клеопова, Марија Јавовља и Саломија, и један анђб,

Од оних, који тај дан „Христов гроб“ глумише, већа их се поменути казивач по именце још: ђуке Мунћана (Јосифа), Саве Коларевића (Никодима), Феме Милутиновића по очуву: Фиљковића (Магдалине); Стевана СтеФановића, Јована Рајића, Јоце Угљешића, Саве Милића, Петра Тадића, Јакова Ризића (апостола); других не знаде, по именце рећи — он је пак био Петар апостол. |

Јосиф и Никодим су обукли црквене одежде, ___2) Исто тако казива нам тај старина, да је глумио и по-

сле тога (око год. 1811—14.) у Осеку, учећи се тамо у гимназији. „Вук Караџић, леп момак, вели он, али хром, долазаше у Осек, па би измолио од профе-– сора понајбоље ђаке Србље, научио би их по какво парче театрално, те су после то играли под његовим

руководством.“ Глумио је казивач и у Новом Саду под |

Јоакимом Вујићем у варошкој позорници (била то некаква дашчара на пијаци на рогљу, где је данас кућа „код гвозденог човека“) и, колко је запамтио, ове комаде: „Рожденије и гоненије Мојсеја,“ „Страданије прекрасног Јосифа,“ — „Жертву Авра-

мову“ и др, саопштач.

| |

које су тога ради добили били из саборне цркве; жене мироновице биле ву у белом руву па косе расплеле; апостолиу стихарих и свак је имао уза се по које апостолско обележје — Петар кључеве; анђб се обукб био такођеру стихар па имао на рамених златна крила од хартије,

У реченој школи на столу начинили су били Голготу од камичака и песка и обасули је травом — у Голтоту усадили велик крст из цркве и на крету расџет Христов, да се може скинути с крета. Мало даље одатле удешена је била као башта и у њој гроб — сандук, лепо измолован, и крај тога камен, У једном крају школе иза застора скривени бу стајали поменути глумци (осим апостола) откуда ће после излазити до Голготе, као оно на отворену позорницу;

| апоетоди су стајали око Голготе као хор.

Јосиф и Никодим (у првој појави) изађу, скидају тело Христово и обавију га плаштаницом белом, Апостоли поју прквенеке песме: „Благообразни Јосиф с древа снем пречистоје твоје тело, . ,“ и „Јегда внишел јеси емерти, животе бесмертни, , ,“ ЈовиФ и Никодим положе међу тим Христа у гроби навалена исти камен онај,

У другој појави изађе анђб — хор апостолски е ЈосиФом и Никодимом поји иза горњих песама: „Блатоеловен јеси, господи, научи ме оправданијем твојим, Ангелски собор,“ и све редом песме што уз ову иду. Кад запојаше: „Мироновици жени, , .“ изашле су жене мироносице на гроб да плачу и донеле мира да тело мироношу, Док су они у хору појали, анђд је полатано севаљао камен е гроба и сео на-њ, И кад жене стадоше плакати, изађе пред њих анђо те сад

Е - —

а пи = 2