Позориште
ми 175 дллљла
се почиње говор (превенословенски, од речи до речи овако):
Анђо, Жене, что плачете, кото иштете2
Жене, Исуса Назарјанина,
Анђо, Њест здје, но воста, јакоже рече — предварјаја вас в Галилеји.
Никодим, Прорци нам, апостоле Петре, скажи нам слово апостолеких дјејаниј,
Петар (чита апостол ускршњи), Перво је убо влово сотворих о свех; о Теофиле, јаже начат Исус
творити же и учити (овде је сад уметак овако)
себе показа жива,
„0 неисказаних чудее глубинов. 0) велики боже!
И кто тво а судби Исповјести може
Да с лебеса на земљу Ти изволил јеси снити,
И в человјеческој плоти В мирје себе показати. . .“
(Иза овог се наставља читање из горњег апостола) даже до дне, в онже заповједав апостолом духом светим ... и тако даље до етиха 9. и будете ми свидјетели во Јерувалимље и во вееј Јудеји и Самарији и даже до последњих земљи“
После тога читао је један од апостола икое; „Воскресеније Христово видјевше, поклоним сја · . «“ да тум ву еви у глав запојали: „Слава отцу, итд, Воскрве Исус от гроба, јакоже прорече . . .“ Па онда катавасију,; цео ускршњи ка-
"нон: „Воскресенија ден, просвјетим сја, људије
и т, д, На свршетку игри отпевалису још ову пвему : „Воскрее Исус от гроба, радост восија,
Анђел на гробје сједја, Женам вопија: Что иштете живаго сице вјешташе; Что плачете нетљенаго, мироносјаште» Плаштаницу и судар во гробје видите Апостолом и Петрови сије рците, Јако Христос восересе проповједите, Плотију от гроба вејем воввјестите | Алилуја, алилуја, алилуја/“ | Од ових стихова у певању сваки други са
| Е > | својим додатком понавља се; глас је онако ста-
рински, отприлике ка у песме божитње; „Шедше трије цари,“
ж
Игру ову саставио је Јеврем Секудић, доктор филозофије, тадашњи адвокат у Земуну, ди је отуд дошао био за тај пар у Нови Сад, па ђаке глуми тој обучио, и е њима, ко што исказасмо, приказао у српској гимназији новобад=
ској, реченога дана и године,
На предетави је било, вели поменути казивач Бајић, тако много света: у школии по ходнику — „да си бацио јаје ил крајцару, не би пало на земљу,“ Међу „отменим присутним“ био је и вам тадашњи бачки владика Јован Јовановић, градоначелник Тома Николић, евнатори Васа Поповић и Васа Лепојовић, и т, д,
У Новом Саду, о Ускреу 1874.
По казивању саопштио А. бандић. !
о еонс>с>Сивк Се
ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ПОЗОРИШТА,
(Наставак.)
90, „Срећни љубоморни,“ наљива игра у 1, чину, написао Француски Жиро, с немачког превео Рад. Малетић,
91, „Клин клином,“ таљива итра у 1. чину, написао Француски Етјен (Га јеппе Теште сојеге), превео М,. И, Стојановић,
92. „Лек за нервозне госпе,“ шаљива, игра у 1. чину, написао немачки Ханрион, превела Милка Гргурова,
93. „Вилински прети,“ позоришна игра у 5 чинова, написао Француски Окриб, превели Љ, Шпанић и Ј. ђорђевић,
94. „Зидање Раванице,“ позоришна игра с певањем у 3 чина, написао Атанасије Николић, музика од Шлезингера.
95. „Јеврејин из Пољеке,“ драма у 83 чина, написали Француски ЕКреман-Шатријан, превео Никола Крстић,