Позориште

И Папа ==

„Српске новине“ допосе овај јако занимљиви и лепо написани чланак из вештог пера М. П. 11:

уда вам приповедим како смо ми прославили светога Саву. Ни једна од наших народних евет| ковина није тако постала општом и ухватила дубока корена као светосавска светковина. А она није баш тако давнашња: слабо ћете о њој наћи помена у четвртој десетини овога века, а од тада је свечано, чини ми се први путу Сегедину, прославише онамошњи честити српски свештеници: Стаматовић и Димитрије Поповић. Одмах за тим прихватише је веће српске ошштине, а родољубиви српски листови чињаху све, да се уведе по свима местима. И она је уведена свуда. Нема данас српског места, где је ма најмања школица, а да у њој не виси иконица просветитељева и да се у њој не слави наш Неманићу Саво.

А за што ли Саву тако радо светкују свуд, по свима странама нашега народа На тако просто питање још је лакши одговор: Он је, поред осталих својих великих дела за народ, сетио се и малене деце, подмлатка српскога. Он је дакле љубио и помагао децу, а деца, као што знамо; највише воле онога, који се њих сећа, који их милује. И кад деца нарасту, воле своје пријатеље из детињства. И младом и нејаком српству казивано је у школама како их је Сава љубио и колико се за њих паштио, а кад ти Српчићи изађоше испод школеких кровова, прнуше у живот као нови соколови и посташе Срби, оцеви и стараоци нових ерџских нараштаја, онда они однеше у све крајеве, у вароши и села, у улице и сокачиће, у палатице и колибице, однесоше дакле у цео народ љубав према просветитељу. И ето тако, просто и јасно, уђе он у сва срца, што српски кудају, и слави се свуда, где се није утулила велика српска мисао, где нема заблуделих одметника од свега својега и од Бога.

И не само Сава, -—— тако је постао народни човек, човек трајнога спомена сваки, који је, поред других брига, радио све што је могао и за децу и за подмладак. У деце не ћеш купити популарности, стећи поштовања никаквим добропрорачуњеним и можда лукаво заснованим вигдовима: ако их љубиш, љубиће те; ако их поштујет, поштоваће те; љубав за љубав, поштовање за поштовање. А ко се једном њима додвори,

ОВЕТКОВИНА ОВЕТОГА САВЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ.

тога им шале не ишчупа из срдаца и кад већ велики људи и оцеви постану. За то, ко жели бити чувен и милован у своме народу, нека му почне пре свега љубити и потпомагати подмладак. Али нека љуби чисто и истинито, јер кад та љубав није била искрена, деца, кад порасту, савнаће то, и тешко томе претворнику. Радимо и живимо за децу, сећајмо их се вазда, и љубимо их, па ће нам народ бити напредан, па ће нам деца, бити честита и ми у њима, па ће нам дужи и трајнији спомен остати. Ми ћемо бити низови хладних и немих гробова, али ћемо живети у честитом потомству, ако оно буде имало доказе наше свагдашње и неуморне радње за њихово благо, за њихову срећу на земљи.

Можда ни једне године није свети Сава прослављен у нашој престоници с таким живим учешћем, таким светковањем, као што се, на радост, ове године догодило. Светковање се није ограничило само на скуп у великој школи и једној од школа основних, него је распредељено по свима крајевима варошким,“

После описа те светосавске светковине по шко- | лама, долази писац на светковину у позоришту, о којој ово пише:

„Али вам још једно нисам рекао. То сам чувао, да вам кажем на послетку, као посластицу, драги моји читаоци. А знате ли шта | је то још једног То је нешто, што је тако

пријатно и лепо, да бих волео да сте то очима видели, него да вам ја сад описујем овим мојим непокорним пером. Али мало је њих ово могло видети, па за то ћу ја покушати, да вам опишем. Дакле то нешто јесте: представа у народном поворишту, која је давана на дан пред св. Саву само за децу основних школа. Око 2 сахата по подне дође високопоштована публика са својим наставницима. Било их је преко 1.900 стотина. Таку милу и слатку публику није никад видело народно позориште, а богме ни ми. Лепо ти се наше мале госпођице и господичићи скамиодери начичкаше у партеру, по балконима и по ложама. У партеру зуји и бруји као у кошници, а балкони трешпћу и таласају се као цветне лехе са жарким цветовима и несташним шареним ленти· ровима, а свака ложа, са 10—12 својих гостију, | изгледала је као велик родан грозд. Како је ди-