Позориште

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Наши робови.“ Позоришна игра у 5 чинова, од Сахер-Мазоха, превео Сава Петровић.) Приказана први путу четвртак 15. фебруара о г.

Посматрали смо публику нашу у оно неколико мучних тренутака, који леже између последњег превлака, гудала, до шуштања, што га производи дизање завесе. На лицима се није изражавало просто очекивање, радозналост, што нам та буди нешто ново, непознато; на лицима се указивала, сигурност, поверење, да ће у том новом, непознатом бити и нечега, што ће му оправдати жудњу, што ће га утврдитиу поверењу. Није публика при свакој новој глуми иста. Прву јој слутњу о психичној представи задаје штампана хартија с насловом глуме, с пишчевим именом, са наведеним 0ос0бљем; она има неку ваздушасту зграду, неки магловити појам и о самој глуми, бар је готова, да је себи нацрта у неколико смелих потеза. (0 тим осећањем дође публика у позориште, стим осећањем, потенцираним или обмахњеним, прати глуму, прати приказ глумаца. Тешко писцу, ако је публику завео, т. ј. ако се она у комбинацији својој преварила сама. Од појаве до појаве, од чина до чина расте, или опада саучешће, па по том и интерес и успех глуме. Потмуло мумлање, које пли одобрава, или одбацује понуде са позорнице, по гдекоје тапшање, а живахан жатор и врева после сваког чина јесу спољашњи знаци унутрашњег по-

"крета у публици

Све те фазе, што их наведосмо, понављаху се при прикази глуме „Наши робови“. Насловг Хм! Биће за цело нешто занимљиво, пикантно, Сахер-Мазох 2 Повнато име, звучи већ одавно врло лепо. Особљег За цело из нашег свакидашњег живота, А. глумци > Аха! Урбан ће бити главни јунак поред Фаустине.,

Први чин је свршен. Диспозиција особита, сви услови

' ва зрео заплет, противности у особама згодне — при крају

мала катастрофа. Задовољна се врева разлеже по позоришту; утисак врло добар, публика добивена.

Други чин је свршен. На широко је развијена мотивација о љубави између Фаустине и Павла; она умна, осетљива, он интересантан. У публици неко задовољсто, што држи, да је погодила језгро.

Трећи чин је свршен На пространом темељу у скоковима диже се умна зграда — катастрофа се не да избећи. Она се и деси, и поред све валовите страсти, оставља публику ипак у некој извесности, да је ипак судба њених љубимаца, обезбеђена. То се и видило на публици, јер се са свих страна мењаху мњења доста разноврсна правца.

Сврши се и четврти чин. Заплет на свом највишем врхунцу — публика у неизвесности.

Сврши се и пети чин, Расплет, ма да у главном, што се тиче психолошког момента, зависаше од случаја, тако се постепено и сигурно развија, да резултат није публику толико изненадио, колико што је оправдао поверење. ПуСлика пљеска задовољно, изазива главне приказиваче, неће

да иде одмах, стоји раздељена у групе, као да јој је жао, да се растави глуме, позоришта и да опет ступи у свакидашњи, обични, прозајични свет, који се некако не слаже са свим са свечаним и усхићеним расположајем њеним глума је продрла сјајно у свакоме погледу.

Али да видимо татку.

Умна, млада, лепа, богата, еманципована бароница Фа-

устина Левенбергова, коју окружује леш круг и умних и.

богатих пријатеља, пуши, — потребује

и поштовача, која јаше, пише чланке, тајника —- човека, — за свој приватан и јаван рад. Тај јој се јави у особи даровита и озбиљна Павла Урбана. Већ први састанак беше од велика утицаја. Интересантне појаве сватда привлаче једна другу, ма да одмах и нису кадре о томе давити речима рачуна. Та међусобна наклоност расла је постепено, док се није развила, у праву, у свесну љубав, коју спољашње непогоде и вихори само крепе и победу јој славнијом чине. Заиста, диван психолошки развитак, који нам тим више говори срцу, што се развија природно, доследно, без силом привучена грамзења за ефектом.

Међу пријатељима лепе огронице спалају и руски гроф Каљцов, банкар Саломон с пикантном ћерком својом Јудитом, одветник Хаве са естетичном женом својом, Хорн, уредник „Напретка“, у коме оштроумни чланци бароничини угледају света, фабриканат Пфотенхауер, племић Молвиц, лекар Бернард и певачица Мадлена. Сав тај лепи збор с тога је у главном ту, да се укаже особа бароничина у већем и сјајнијем рељефу. Као најважнију особу из тог скупа, која на неки начин и заузима засебан положај, навешћемо Мадлену — негдашњу љубовцу Павла Урдана, а садашњу певачицу и милосницу грофа Каљцова. Она је напустила свога љубавника из млада, сретна доба, постала је неверна жена, побегла је од сиротиње, постигла је и спољашње славе и богатства, али не мира. Џавле постаде од тог тренутка још озбиљнији, — женском полу пак занимљивији, јер беше несретан.

Шри забави, што је приреди бароница, спази Мадлена Павла. Позна га на мах и ода се нехотице осталима, Доћи до потпуна сазнавања те необичне појаве, беше смер и бароници с једне стране и грофу с друге стране. Бароница, као жена, трудила се, да бар страннутицом дозна тајанствену прошлост свота секретара; он јој исприча, што је проживио, и кад спомену име невернице, име Мадлене, дођоше јој разне, покидане идеје, сумња, могућност, слутња, до извесна, стална обдика: да је та Мадлена истоветна са певачицом Мадленом, Она се већ одала, он није могао, јер је још није видно. Да Фаустина дође до потпуне извесности, мора, себе ради, кад у њојзи наклоност уступа љубави, довести сбоје у сукоб, извести катастрофу, која бп, као експлозија каква, на мах и разведрила, растумачила положај. Тај поступак изведен је на мајсторски начин. У друштву код баронице се виде Павле и Мадлена — резултат се знао већ напред. Уређени Павле хтеде је уклонити из