Позориште

– Пи ма

| ,

| „»Баша је роба у мене, а ево вам и ваше | плате, што вам је оставио капетан,“ Примим новце | и избројим 150 франака. Вере ми! Нисам сенадао, да ће ми капетан 50 франака поклонити,

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. („Отриц“ позоришна, игри у 5 чинова, написала принцеза саксонска Амалија, превео Јован ђорђевић) приказана у четвртак 1 марта о

чКенске се могу у многоме мерити с мушкима, и да им је одкуд из малена свестранијег образовања, не би уступале мушкима ни на једном пољу, а овако су доста једностране у опште, а да и не спомињем наше Српкиње. У других народа покушавају женске, бар у неколико, огледати се и на књижевном пољу. А. код нас Врло, врло мало Између других списатељица страних целебрира и име Амалије саксонске принцезе и управа нашег поворишта дала нам је у четвртак 1. марта прилике, да угледамо њену глуму на: нашој позорници

Како нисмо ову позоришну игру још никад видели, а ни читали, били смо љубопитни, да видимо, шта је у ствари и како изгледа ствар женскога духа. Мислили смо у напред, да ће бити што боље, или да ће бар стајати на, нивоу осталих средњих глума; али, на жалост, то не можемо сад после представе ни помислити, а камо ли изрећи. Није само наше мњење, да је „Стриц“ Амалијин слаб умни производ, него и многих других, који ће ово потврдити. У целом комаду не можемо наћи јасне мисли. Не знамо управо, шта се хоће са стрицем, шта ли са Аном, пасторком Штирмеровичи| _ ном, Изгледа нам, као да се на то ишло, како би се по"казао врло племенит, или можда и неки особењак стриц Ана нам је представљена са свим као неко неразумно дете, ма да је девојка са више од 20 тодина и мада маћији девојка од 20 година у кући није дина. Левенберг је ветрењаст барон, и опет није; ми нисмо ни са њиме на чисто. Једина Штирмерова је представљена добро као уображена, болесница, али само као болесница. Ридлер је несавршен, јер му се подмуклост и превара не оснива на добро промишљеном рачуну. Осим свега овога у делу нема скоро никаква. делања. Да није Ридлерових планова, могли бисмо слободно рећи: у „Отрицу“ нема ни најмање радње: Па како је тек развучено и све, што долази, формално наиђе на човека неки умор. даплета нема, а тако исто нема ничега, што би привлачило пажњу гледалаца. Тек на крају интересира нешто мало стричева освета и изненади публику карактеристиком својом. За превару казни стриц синовца тиме, што потписује брачни уговор и не прочитавши га, и што му враћа исплаћене менице. Но још се више изненади публика, кад сад Ана настави, кад се Ана одрече и љубавника и љубави, па даде руку стрицу место синовцу Истина, она мотивује свој поступак то поштењем стричевим, а непоштетем синовчевим; но то је још мало, и није кадро одвратити срце од срцета. У оваким се случајевима, тледа свуда кроз копрену и никад се добро не види. Или можда и није било никакве љубави. И то може бити: та

о 5 ' у а

Т.

Је па ве траву ов

· 300 франака да се красно8 дана провести у Ца-

јер ја сам имао добити само стотину.... Жванаеет дуката, то је других 150 франака... а са

риграду, и још поштено кући отићи!

(Наставиће се.)

Ава је ладна била непрестано. После свега овога мислимо, да је било доста, што је публика уживала двапут у принцезиној позориш ној игри „Стрицу“,

Кад сама глума није као што треба, не да се ни приказати добро. Наши глумци, видило се то добро, дали су себи труда, да представе добро и да тиме попуне празнину, али све „всује.“ Ра све су улоте млаке, и тако рећи силом створене, те се не даду ни извести као што треба. Т. Лукић је сада заступник неке врсте љубавника у нашем позоришном персоналу. Али како њему падају љубавне улоге, он зна. најбоље. Човек, који вешто приказује старце, уједаред прелази у младог љубавника; из једног екстрема у други. Свуда он натеже, и свуда се труди, да што боље изведе, јер је рад да одржи глас, који је досад стекао као глумац. То му семора признати. Само што се скоро свагда, може приметити, да му представа није потпуна, а као барон Јулије Левенберг био је још вепотпунијн у свом приказу. Гђа Д. Ружићка је добро схватила уображену 00десницу и вешто је приказала Штирмерову. Тако је исто извела и незадовољну женску. [. Рајковић природном и добро промишљеном игром својом. задовољио нас је потпуно. На похвалу му служи, што је јасно обележио игром својом све фазе, које му душа пролази, док на послетку у љубави Аниној не нађе своју срећу и задовољство. И остали су прилично приказивали, могло би се рећи боље, него што су им доносиле саме улоге, али као што рекосмо већ сам

по себи слаба тлума и поред најбоље воље не да се до извести, С. Ма

# (Добротворна представа). У суботу 10. марта да- | ваће се у позоришту добротворна представа у корист потиских становника, који су страдали од поплаве. У тој ће представи суделовати српска народна позоришна дру-. жина, мешовити зборови овдашње српске и мађарске велике гимназије п немачко певачко друштво „Пајагда“. Е представу утврђен је овај ред: 1. „Ловчев опроштга; Менделсона, пева мешовити збор мађарске вел. гимназије. 2. „Певајмо, браћо“, мушки збор. од Хубера, пева немачко певачко друштво. „Даларда“. — 8. „На мору“, од Даворина Јенка, пева мешовити збор српске велике тимназије. — 4. „Гренгоаре“, шаљива игра у 1. чину, од Т. Банвиља, превео Ј. Ђорђевић. Приказују га чланови паше позоришне дружине. — 5. „Вечерње звоно“, песма 32 мушки збор, од Шторха, · пева „Даларда“. — 6. „Успомена на Фиред“ од Барталуша, пева мешовити збор велике гимназије мађарске. — 7. „Хај“, од Даворина. Јенка, пева мешовити збор српске велике гимназије, Надамо се, да ће ова лепа и племенита цел, да се помогне невољнидима, наћи достојна одзива у овдашњем грађанству.

Издаје управа српског народног позоришта.