Позориште

А ОВАА

сред веселог друштва, у ком се налазио. Чинило се као да укочено око његово не види другове, што су око њега седили, као да му је ухо оглувило, те не чује њихове песме, њихове досетке и хучну свирку оркестра. Гледао је немо преда се, а бледе усне су му се трзале.

Устане кнез Шуховској, да цара мало развесели, или бар да пробуди његову пажњу. Дигао

је чашу са шампањцем, па је држао говор, и наздрављао цару Павлу. Упоређивао је Павла с Петром великим, и по себи се разуме, да је упоређење испало у корист цару Павлу.

Цар се тргне из својих снова. Слушао је здравицу, смешио се презорно, па се из небуха обрати Фрожеру с питањем:

(Наставиће се.)

ХРВАТОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

ЊЕГОВА САДАШЊОСТ И ЊЕГОВА БУДУЋНОСЕ. (Свршетак.)

На ту цел треба устројити на земаљском глаз- |

беном заводу ваљану драматско-оперну школу, где би се предавали сви они предмети, који су потребни уметнику, да би могао одговарати својој задаћи и заузети у социјалном животу угледно и достојно место.

То би се извело тиме, да се именују два врсна представљача, за професоре те школе уз примерну плаћу, а други неки предмети, као напосе хрватски језик и литература и повест драме, да, се уз примерну награду доделе професорима, наших учених завода.

Тако изображеним, домаћим силама, које би могле евоје студије усавршити и изван земље, наша би драма и опера добила своје сталне врсне репрезентанте, те не би дошли у ненрилику, одакле ћемо попунити једно или друго упражњено место, па се не би требали бојали

„преотимања“. Број питомаца би се могао огра- |

ничити. |

8. За утемељење драме и опере неопходно је потребно, да се већ једном уреди мировинска заклада. Само тада, кад ћемо члановима нашег позоришта осигурали сталну будућност, кад их у друштву успоредимо с осталим сталежима, можемо и смемо очекивати, да ће се позоришту посветити таленти по нагону и звању, а не по сили и немиљу.

Сваки члан хрватскога позоришта нека има према годинама свога непрекидног службовања. и према својој плати право на нримерну, закониту мировину, а ни пошто случајну милостињу. Тако бива свугде, где се уметност не понизује до комедијаштва и пролетаријата.

Некакова мировинска заклада постоји већ на паширу, ал се ту треба одлучно и чим пре латити посла. Мировинска, би се заклада морала увећавати постотним принесцима чланова самога, позоришта, у ту сврху приређеним представама, концертима, игранкама, и Т. Д.

4. Напокон нам се ваља побринути, да се питање о градњи новог позоришта помакне из марловитог садашњег стадија. Већ сада се треба, бринути за потребне новце, па нам неће кашње рад запињати десет и више година.

Садање позориште не одговара више ни потребама, ни удобности, јер од четрдесет и толико година што постоји, помакао се дагреб, а захтеви су позоришни напредовали стоструко.

Ново се позориште има саградити монументално, према свима правилима данашње позоришне технике, а не еме се с ума сметнути, да ћемо га градити за периоду од сто година, те да морају према томе бити и његове димензије размерне.

Ово су од прилике главни услови, од којих зависи сва будућност хрватског народног 1080ришта. На рад ваља одмах поћи. Требаће ту дакако много муке, жртава и времена, да им се одговори, али патриотизам има бити првим покретачем, па ће се хрватски народ својим жуљевима подигнути и то мезимче, као што си је подигао сам све, што има у њега лепа и корисна. -

О том нека раде његови родољуби, а ни пошто о оном, да му униште, што си је саградио, — па ће се заслужним учинити за домовину.

„Ођгог,“

дур тусиои=——————