Позориште

СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Дружина.“ Шаљива игра у 5 чинова, написао Е.

Скриб, с француског превео Д. П. Јовановић. Приказана, први пут у недељу 8. априла о. г.

Међу најглавније француске књижевнике, који се баве израђивањем глума, спада и Евжен Скриб. И у репертоару нашег позоришта има доста глума, којима је он дао живота. Тим француским писцима лежи највећа врлина у укусу и у извеџбаности, у језику и у лакоћи, којима владају предметом, што га таман имају у послу. Наравно је, да код силне продуктивности и не може свака глума да буде изврсна, има их, које су и слабије, ако и неса свим, а оно бар у овом или оном погледу. Такав је продукт и „Дружина“.

Замисао је класична: здружење аристократска и демократска, елемента; жигосање и перзифлирање покварености у оним круговима, који упливишу на јавно мњење; тенденциозно тамањење тако званог „лопцајхбрудерства“ — ипак лежи на целој изради, на целој глуми, нека тромост, која успављује поглавито с тога, што радња није доста жива и што су дијалози дуги и без многе варијације. Поједине су особе врло чиле (Бернардетј, поједини чинови доста живи (други и пети), гдекоји дубоки, као што је трећи: права психолошка студија, па опет се нисмо могли отрести негативног уплива. Да је глума можда стегнута у три чина, могла би се радња и збити, те би на тај начин добила.и већу живахност, многе би ситнице отпале, којима се испуњује и говор и радња.

Глумци и глумице трудише се својски да истакну врлине, а да прекрију мане те глуме, свака, особа је постала, тип у њиховим рукама. Да споменемо Цезарину гђе Д. Ружићке, Зоју гђе М. Рајковићке, Атату гђце Л. Хаџићеве, Бернардега г. Ружића, Варна г. Лукића, Ригоа г. Добриновића и класично изведену појаву Мирмона г. Рајковића. И остали-еу чинили своје. К. Р.

(„Чалша воде“. Историјска шаљива игра у 5 чинова, од Е. Окриба, с немачког превео В.В. Приказана као свечана представа у прославу сребрне свадбе њихових ц. и апостол. краљ. Величанства краља Фрање Јовифа и краљице Јелисавете у среду 11. априла, 0. г.

„Чаша воде“ спада међу најбоље шаљиве глуме, што их је у опште створила муза Талија, Ток је складан, заплети природни, тип елегантан, а што је можда најврсније, гатка, је истинита, и што су све особе, ван споредних, историјске.

Олаб карактер краљице Ане приказала је гђа М. Рајковићка врло добро. Поводљивост, владање тренутног уплива, нежну љубавну струју, све беше одмерено и проучено; ван тог ваља још и признати укус и лепоту у тоалети. даиста, за наше околности врло много. — Оштар, императивни карактер војвотњиње Малброве не ће имати скоро тавву интерпреткињу, као што је тђа Д Ружићка: улога и тђа подударају се потпуно. И ту нам ваља, одати пошту богатој тоалети, што нам изнесе тђа Ружићка. — Оштроумног али бесавесног Сен-Џона Болинброка, приказа г. Ружић на свој уметнички начин, У финој, али одлучноји опасној борби с војвоткињом беху обоје тако изврсни, да их

Ју = у А ђ

· Ан је и пратило заслужено признање од стране публике, Младог, лепог заставника Мешема, који пада из једне из– ненаде у другу, видећи као кроз сан, да га љуби све већа, и већа, дама, приказа нам г. Лукић са свим добро, и још док отресе са себе остатке својих негдашњих старачких

„удога, неких особина, моћи ће смедо гледати у лепу глу-

мачку будућност. — Малу, умиљату интриганткињу Абигајилу (Хил) која је уверена, да јој Мешем више вреди од рата за престо шшанеки, приказа гђца Л. Хадићева на веома пријатан начин. Она силеткари али свом срцу за љубав, она муфлизи, али контроле ради, она је оруђе у руци Сен-Поновој, али да спасе и одржи себе и Мешема. — 0Остале су улоге незнатне и малене. Г. Марковић као маркиз 'Торси говорио је једва десетак речи. — И тако бисмо довршили историјске особе, јер горе наведене све су постојале и све беху уплетене у том догађају, који октобра 1710. год. обори уајшко министарство Малброво, а за државног тајника постави противника, му, торијевца лорда Болинброка. — У тој глуми беху још ангажовани гђца Б. Хаџићева и тт, Јовановић, ћирић и Поповић. К. Р.

НОЗОРИШТЕ.

(Давид Герик.ј У јануару ове године беше 100 година како је умрљо тај неумрли уметник (8. јануара 1779). Овај ванредни и од природе чудно одарени уметник живео је у пријатељству не само са најзнаменитијим умним капацитетима у Лондону и Енглеској, већ и са члановима највише аристокрације. Како је био уважен види се и отуд, што је сахрањен у вестминстерској цркви, где се сахрањују краљеви и велики људи енглески. Тамо му почива тело неколико корачаја од споменика, што г. 1740. подигоше госпође Шекепиру.

Герикова многостручност у улогама спада међу најређе појаве у уметничком свету. Једини Герик беше то, који се одликовао свугда и као јунак и љубавник, и интриган и приказивач карактерних улога, као трагичан и као хумористичан „тата“, као краљ и као херој, па чак и као кицош и гиздавац. Био је велики како у трагедији, тако исто као комичар у трагедији. Једном речи: Он је играо све улоге и обухватио је све драматске врсте: жалосну игру. шаљиву игру и лакрдију.

Али што је најчудноватије — уникум, чега не беше ни пре ни после њега — то је његова мимичка даровитост. Герик и његова чудна мимика то иде заједно, јер што је он умео вешто и брзо мењати лице, то ваљда није знао нико. О тога се и причало о њему као о човеку „од хиљаду лица“.

Покрај свога необичнога духа беше Герик још и леп човек, који је свакога привлачио. Савременици причају о његовим светлим црним очима, 0 његовом чаробном, меком и умиљатом гласу, али који беше пун снаге, о лепом и угледном узрасту, о достојанствепом и грацијозном његовом кретању.

Памтење је Герик имао ванредно, Француз Новер, који је описао Герика као уметника и као човека, вели у својој карактеристици за његово памтење ово: „Те зоп ецг ебалђ ропг 1 ипе тасјпе ебгапеете, Допђ 1 пе соппајвваја па Ризасе та Ришшње; поп вешетепф 1 зауањ зез гојев, тзајв 1 зауалђ епсоте сеих дез абегјасиђецга, дтш зе егопуаленф вп кесвпе ауес 1.“ („Шаптало беше за њега нека страна, машина, за коју није знао ни да ли је потребна ни да. ли је корисна; не само да је знао своје улоге, већ је знао и улоге оних глумаца, који су с њиме играли у истој сцени“).

Издаје управа српског народног позоришта.