Позориште
==
пута преко наше позорнице, и опет смо зато и овога пута у њему уживали. Ова глума рекосмо напред, спада у средину између карактерних и ситуационих шаљивих игара, а немачки естетик Мориц Каријер вели: „У: уекдел Чеп Тлазфврјејеп Чеп Ргејз геђел, зејеће Ф1е Сајдегоп веће Роезле Чег Бцаћоп чпд Чеп Веја дег Весеђепћећ те Чет Мепапдетвсћеп одег МоЏегезећеп ОћагаКбеглејећпапе пла дептметепзршпепдеп Регзоепнећкењеп уегвећи 126.“ Џокојни Коста био је заиста вешт драматик, прави комед, који је предмет за своје игре ма где из бујног врела свакидашњег живота црпио. Па како су му дијалови живи и лаки, а језик гладак и течан, што кажу Немци сасвим „типасегесћњ“. С тога и приказују глумци његове комаде са особитом лакоћом, као што су топ овога, пута показали, којом се приликом нарочито "Ј. Поповићева, (Ката Петровићка) одликовала, —а.
(„Прилепчиво“, шала у 4 чнна, написао др. Ј. Б. Швајцер, превео П. Ј. Мостић) приказана у среду 18. апр. 1879. г. први пут; гостт, Ј. Панић,
Нема ништа лешшега ни краснијега него поред мало труда, мало рада комотно и добро живети. Ово зна сваки, па и најпростији човек, те зато и промишљају сви, како да дођу до тога блаженог живота, Деветнаести век толико је у томе већ успео, те прилике даје, да се човек за часак обогатити може, па онда безбрижно живовати. Данас постоје силна лутријашка друштва, силна коцкашка, друштва : ових је друштава већ толико, да им се ни броја не зна. Узмите „МегКиг-а“, „Котфип-“у и друге сличне листове, па, погледајте у огласе, како вас примамљивим и лажним речима позивају, да купите једну другу-ли срећку, како вам ва форинту две нуде срећу, па ако лако верујете свакој лажи, извуче вам сеиз џепа новац,који сте тешком муком скуцкали и који би вам у невољи од помоћи био. Вучење прође п ви — извучете лутрију, почешете се невољно, мало се покајете, па ту је све. Ако вам се други пут укаже прилика, а ви сте опет ради купити срећу; овако неколико пута учините, па ће вам прећи у страст, и онда — збогом памети и иметку. Лутрије и срећке основане суу тој цели, да помогну сиромашном, али оне баш то не раде; оне извлаче од појединаца новац а пуне џепове самим подузимачима гомилом новаца. Поред лутрија постоје још опаснија, средства, да човек дође до богатства: берзе. Данас је девиза: новац и опет новац; спекулација и опет спекулација, а то најбоље иде на берзи. По великим варошима зидају се великолепне зграде, палате за. берзијаше, за спекуланте. Сваки дан видиш дупком пуне сале у таким кућама, искупио се спекулант за спекулавтом, да вара, да отима од најбољег пријатеља свога, да на најнепоштенији начин благује од неноштеног рада. ;
Берзе се још нису укорениле у мањим ·варотима, и то
Ма · . је срећа, али за њих је доста и лутрија и банкарских и
меничких завода. По великим варошима игра већ сваки на берзи, и то је тако маха већ отело, да је постало „прилепчиво,“ заразно. Под именом овим написа Ј. Б. Швајцер врло удесну шалу, где нам износи, како је коцкање маха отело, како се увлачи већ и онамо, камо не би требало, ал уједно показа нам п жртве таке непоштене радње. Мајори
Ромберг п Стурвиц са подпоручником Селденеком су нај-
љући противници коцкарењу, а Берта Штумова, саветни-
ли н НЕ А.
ковица, одушевљена је тако, да као и други берзански агент (овде Герлиц) пропагандира за коцкање, и успева, јер жена мајора. Ромберга и без његова знања а. на Бертино разлатање купује акције, које доцније падну, те агенту (Герлиду) још има да доплати неких '17 тал, поред тога, што изгуби 6000 талира. 'То је прва жртва; друга жртва берзина. је сама Берта, и она је радила на своју руку и она је без мужевљева знања купила баш истих акција, које доцније падоше Међутим добро је прошао подпоручик Куно Селденек Али одкуд он да купи акција, кад је био жесток противник берзи У свакој глуми мора и љубав играти неку улогу, па тако и у овој шали. Селденек је заљубљен у синовицу мајора Ромберта, а она у њега; и они она немаре за коцкање. Куно долави са братом Алфредом ка мајору; мајорица, да не би ухватио муж, како и она игра на берзи, споразумева се са Алфредом, да он оде до агента. Герлица, са писамцетом и да узме акције, о којима се она већ разтоварала, са агентом. Писамце ће написати и оставити у Ењигу на орману, и дојиста она напише да ће узети за 6000 тал. и остави писмо, Стриц Ернин, мајор Ромберг, је строг, синовица му и Куно не могу се ·састајати, него ће своје љубавне осећаје изливати на артију и остављати у кобну књигу на орману. Ерна напише прво писмо, у коме моли слику од Куна и вели да није истина, што му је пре рекла, а то је, да га не љуби. Али случај хтеде, да писма не дођу у праве руке; мајоричино нађе Куно а синовичино Алфред. Куно нема куда, он мора својој драгој прву жељу испунити, те тако узме акције против своје воље, али и против Ернине за Ерну; но те акције скоче и она добије 22.000 талира, а Куно само тако њену руку. И сам Роберт Ромберт играо је на берзи, јер је по наговору мајора Стурвица прекупио акције од крчмара Ребока, али их таки даје агенту Герлицу, да прода; овај доноси тужну вест, да су пале баш онда, кад се помири са женом, због тога, што се коцкала.
Кроз цело дело провирује тенденција, како ће се што већма, омразити гледаоцима берзијашење, зато има толико жртава у тој шали. Једини Куно са својом Ерном „срећу получе“, али они нису хтели купити акције, они су чудним начином дошли до имања, а то им је и требало, па да се узети могу. Да, и Ана, Ромбергова служавка је добила на својим акцијама. 7
Шзајцер је вешто извео „Прилепчиво“, он јетенденцији остао свуда доследан, а ипак је уплео и забаве и шале. Највише му је на расположењу био бенасти Алфред Селденек и он је једина комична личност. Његова расејаност и збуњеност забављала, је већином публику.
Представа, је ишла добро, премда би у неким призорима могла живља бити, особито у ономе, у коме Ребок долази са мајорима код Ромберта; истина, он игра улогу туђу, он је збуњен, али ипак треба мало живље радње. У некима је призорима претеривано. Г. Рајковић, као пензијонирац могао би бити тиши и умернији у говору. За госта г. Панића не може се рећи ништа, јер му је улога незнатна, и мала; рекли смо већ, да је требало од његове стране мало више живости
Још велимо и г. Лукићу, да се окане у будуће неумесних уплетања, као што је то урадго овога пута, СМ.
Издаје управа српског народног позо ришта.