Позориште

оре 80

раб

„Путници“, шаљива игра у 3 чина, „Очина маза“, позоришна игра у 3 чина, „Несташни ђаци“, шаљива игра у једној радњи, „Мати се мора удати“, шаљива игра у једној радњи, „Лаворика и просијачки штап“, драма у 4 радње, „Марија и Магдалина“, драма у 4 радње, „Шумска ружа“, таљива игра у једној радњи, „Језуита и његов питомац“, шаљива игра у 4 радње, „Библиотекар“, шаљива игра у 4 радње, „Црни Јован“, трагедија у 5 чинова.

Од старих комада, на ново су научени: „Млетачки трговац“, „Зидање Раванице“, „Покондирена. тиква“, „Ђурађ Бранковић“ и „„Њенски рат“.

У спреми су: „Сеоска лола“, „Наш ђура“,

„Пљусак“, „Уријел Акоста“ и „Јавни послови“. Да нам није немила смрт одузела вреног члана Саву Рајковића, стојали би са репертоаром још и боље, јер му је заиста у многим улогама тешко замене наћи.

Ја сам се и ове године трудио, колико су ми год силе допуштале, да повереној ми управитељској дужности за доста. одговорим. Да ли сам тој тешкој дужности одговорио, остаје славној скупштини и управном одбору да оцени.

Завршујући свој извештај, молим и овога, пута славну скупштину позоришну, да ме, ако је икако могуће, реши управигељске дужности, која ми заиста тешко пада.“

—-==>0< 22 еје 292 > о<=

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ,

(Наставак )

Па ипак позориште не би заборављено! Велики и безгранични пијетет, којим се народ према великом покојнику односио, спасао је и позориште од заборава, од пропасти. Знало се, да је покојни кнез јако био заузет ва позориште, и да му је оно било „мезимче“ његових брига за народно блато и напредак, па је с тога и продужен био рад око позоришта и у том погледу чињено је све, што се год могло.

Већ 13. јулија исте 1868. године буде постављен нов позоришни одбор, који ће што пре саставити позоришну дружину и е њом отпочети представе још оне јесени, — а који ће се уједно старати и о том, да се нова зграда, на којој се непрестано радило, што пре доврши и за њу набави све, што јој треба.

Одбор отпочне своју радњу, распише одмах стечај за глумачку дружину, и 16. августа исте године приступи к избору глумаца.

Августа 19. исте године положи кнез Милан својеручно темељ згради народног позоришта. Темељ је освештао митрололит Михаило. Младога кнеза том приликом поздравио је председодбора, Филип Христић, лепом и значајном беседом, у којој између осталога вели: „Чекајући с нестрпљењем време, где ћете срећно довршити намере и жеље вашег великог стрица, ви данас, Господару, већ извршујете један аманет његов, нас ављајући ово просветно дело, што га, патриотско срце његово покрену, потпоможе и започе,“

Октобра 19. исте године изиђе привремени закон о народном позоришту, а 10. новембра отпочну и представе нове позоришне дружине, опет у дворани „Код енглеске краљице“.

Међу тим се на новој позоришној згради непрекидно радило. План је од даровитог инџинира А. Бугарског, који је и само зидање надгледао и руководио; предузимач беше познати зидар Јосиф Штајнлехнер.

С пролећа 1869. буду послана два одборна, члана у Беч, да набаве нужне ствари за унутрашње уређење и намештај позоришне дворане и позорвице. Позорницу с таваном и подом израдио је машиниста дворског бечког позоришта, Вебер, а завесе и остале украсе насликао је чувени сликар Кауцки. Овом је приликом заведено у позоришту и осветлење с гасом, једино још и до сад у целој вароши.

Ново позориште отворено је 30. октобра 1869. Из благодарности и пијетету према успомени покојног основатеља давана је том приликом „Апотеоза кнезу Михаилу“ од Малетића. Ове је године и државна помоћ позоришту повишена са, 1200 дук. на 2.485 дук.

Године 1870. октобра 8. изда се нов закон

о народном позоришту којим се позовишни од-_

бор укида, а позоришна управа поверава. једном лицу, управитељу (интенданту). Уједно се позориште проглашава, за народно имање и народну установу, којој је државна помоћ обезбрижена.

а о