Позориште
Ме а
–есбеуер 170 | Фурљог~
На послетку Матулу не само да изгрде и испреекачу, него га и исмеју, натакавши му рукавице на уши, те начинивши му тако магареће уши.
Сад долази друга промена овога чина, дворана у митрополији. Митрополит распитује се код Матуле, како су народни заступници расположени. Овај му казује, каквих је све тегоба било. Међутим улази Пера капетан, који доводи своју несрећну кћер Јулу, да је покалуђерити даде. Јула запиње митрополиту за очи, и он радо прихвата Перину намеру, похваљујући га; уједно му пак казује, како Јула наличи Рафајеловој сикстинској мадони, и том приликом навија већ на католичку веру. По што му Пера саопшти нестрпљење посланика, пожурујући први састанак сабора, предаје митрополит Јулу игуманији ковинскога манастира, а то је нама већ из првога чина позната Љубица, која се међутим покалуђерила, и обећава, да ће одмах сабор отворити.
Сада се појављују саборски заступници, а међу њима и архимандрит Христијан из Будима, који је са своје учености и са својих далеких путева, и на овим стеченог искуства, чувен и познат. који, дознавши шта се све кува, разлаже посланицима разлику вере. да тим ево и митрополита у архијерејском орнату. По што отвори сабор, саопштава му, да је царска, жеља, да, српски народ пође у бој на Француза, а кад се с боја врати, да ће освојити себи свој стари завичај, и вели им, да
уда сву ту милост не да не иште „никакве жртве круна ћесарска,
но још вам даљи царски нуди дар: „у крило ће нам цркве Петрове
„вас народ примит ћесарева власт, „јединство вере где се поштује;
„над једним стадом један пастир бди“
На ово се заставници узбуне,и Шевић потегне мач на митрополита. Пера га зауставља. Међутим Матула умакне, а за њим и митрополит. Заступници пребацују Пери, што закрили митрополита, а он их упути да траже Матулу, митрополиту ће пак он сам судити.
Пера, оставши сам, поче се вајкати, коме је поверио своју кћер, и кад се међутим игуманија, Љубица појави, и он од ове своју кћер заиште, одговара му она, нека ју тражи од митрополита, коме ју је и предао. На питање Перино: где је митрополит, одговара му „Љубица, да ће га од-
мах видити, нека. се само склони за завесом, коју му она показује. И заиста, ево митрополита, а Пера се заклања за вавесу. Митрополит једва, је Е себи дошао од чуда и страха, те хотећи, да се мало разоноди, позива игуманију, да му доведе младу искушеницу Јулу. Кад ова дође, предусрета је митрополит са,
речима:
„Приступи ближе, драга душице,
„што ближе мени, ближе господу,
„2 то је сада срца твога жуд,
„животу светом, што га почињеш,
„отвара врата вољна испосвест.
„Исповеди ми пуно, слободно, „колико ти је драган био драг2“
Ту се митрополит упушта у сасвим нежне, интимне ствари, и кад је, на послетку, загрли и хтеде да је пољуби, а она цикне, — излети Пера, Сегединац и потегне мачем на митрополита, но Јула га задржи, да не скрнави мача, са кога се још пуши крв њенога Милана. Митрополит употреби ову прилику, те утече.
Сад је Џера потпуно разуверен о митрополиту, не само као православном владици, него и као човеку, те се са осталим посланицима, заверава, да дигну буну против ћесара, као извора свију зала.
Четврти чин испуњавају припреме око устанка. Први појав је у логору на Телечки, до Сирига. Пера са осталим капетанима саветује се, раздељује улоге и распоређује војеку. У томе долазе и изасланици мађарских устаника, који се буне против својих спахија. И с њима се воде преговори, ако и против воље Чорбе капетана.
Друга појава истог чина уводи нас у стан заповедника града Арада, који је Пера на себе примио, да га отме. Ту Вукић уводи једну мађарску депутацију, која тражи Перу и коју предводи мађарски кантор, што је и пређашњу депутацију водио. Вукић и кантор приказују депутацији царског ђенерала као Перу Сегединца. Ова, не слутећи зло, наставља на разговор пређашње депутације. Тако се ђенерал уверава о постојању завере. — За тим долази Пера Сегединац, да му се као команданту јави. На, питање ђенералово, какав је расположај, Пера му све у најневинијим бојама описује; само, вели, Мађари се буне, и да би што већма од себе отклонио сваку