Позориште

језика — многи

_ о У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 81. МАРТА 1885, ===>

| ПАК ИЕ

А ТОДИНА 1.

| ду а

ЈОЈ

УРЕЂУЈЕ

= и

Е ).

“: а И

А. ХАНИЋ.

Излази за време бављења позоршшне друживе у Н. Саду

дан пут на по табака. — Стоји за Нови

свагда о дану сваке предетаве, иначе сваког месеца по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

У А ДУ

О8718 100 =

Шлала у 1 чину, од Милорада П. Ш.

осо Лаза, тлумац. 3

Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли, па се закрвави .'..

Чудан ти је овај свет! Друвчији би већ пзгледао, кад бих му ја капу кројио. Наравно, да би онда глумцима оволишниту! да се једва виде кад су у каквом теснацу, на прилику од кредитора; а новинарима бих оволику ! те да их сваки опази и добро се узме на ум! А пољицајном бих чиновнику — пет! пунктум! немам право, капа с црвеним портом — куд ћеш већега пикетаг За то је, спроту, тако често, заслужено и незаслужено нападамо. А ко их је гонио да узму баш црвену боју

Тако ти је то, имам тежак посао пред собом, а ја забадам прете у туђе капе, док ме нису по претима. А. шта ћете, глумац као и други човек, свој хлебац једе а туђу бригу води. А ко данас чисти само пспред! своје куће 2 Кад би статистички биро отворио рубрику: „грађани који само своју бригу брину“ увек би остала празна нула! А није баш тако п незанимљиво 34 нимање надвирнути се мало на комшински плот, и на слабостима ближњих прогимнастиковати мало језике. Добро би то било, кад бп се склопило друштво за веџбање бл се тамо нетутњили и уморили, па бп после клан! говорили само што се говорпти мора, другим речима: данас тако разгранато ђаволско дрво пзопа- |т чавања закржљавило. би.

ЂЕ: Писмоноша.

још вечерас пред поштовану публику! И та публика — већ ми је довде. Није да сам ономад тутњио на позорници, декламисао, гестикулисао, купио уста, ширио уста, дизао обрве —— па чак и импровизовао, нико ни шале ради, па чак ни статисте, којих је пуно на галерији, па самп смо, можемо бити поверљивији — ни онај лукави шегрт, ком сам набавио бесплатну улазницу под условом: да ми пљеска, — ни да је претом макнуо! Да се прихватимо посла. (Седне, узме рукопив.)

Декламација : „Хајдуков гроб“ Избор да плачеш. Та ваљда није беседа парастос Али приређивачк си је одбор тако благоизволео пзабрати. Одборг Ја не знам зашто на евету ин мора бити тих одбора Ја знам, да би се многи кметови са мном сложили да нема одбора. Е, моја поштована господо кметови, опет је вама лакше, али ја имам над ово мало главе и одбор, и редитеља, п драматурга, па чак и оног управитеља. — Е, кад је одбор нашао за ЛО да декламујем „Хајдуков гроб“ да декламујемо. Да почнемо...

Али, пре него што почнемо, ваља се мало размислити. Кад би ме, на прилику, зашштао мој покојни професор Тома: Шта је то декламација% Шта бих му ја онда одговорно 2 Одговорио бих му: (тоном ђачким) Декламација јест реч латинска и значи стати на узвишено место п пскресати поштова-

Говориш тако, Лазо, говортши, -— као ној публици једну песму тако јасно, да | да си се у млину родио — а посао Ваља|јој недељу дана звони у ушима. — Али ФР + ЊЕ

= -=>

--2

пи

(9.

не