Позориште

= бе раде 12

ху га својим радозналим очицама. Тај одлични господин беше главом кнез. Кнез Михаило је ређе пешачио, и е тога је ова појава мало више интересовала Сављане.

Прошав савеку улицу, кнез Михаило упути ве к својим кућама, што су поред Саве. Ушав у авлију садашње гостионице „код. Крагујевца“, упути ев право к брду. У брду је дубока, каменита пећина, од које је кнез Милош дао начинити простране подруме, где је храњено вино се. внежевеких винограда у Смедереву. Виногради) су засађени све бираном лозом, па је и вино. најбоље, какво могу дати она подунавека брда. Пред подрумом дочекали су кнеза државни саветници.

Кнежев подрумар точаше вино из славина и нуђаше редом саветнике. Оцену су давала она господа, која су про тога, као окружни начелници, многе године провели у народу, пану виногтрадским пределима. Кад се изашло из по-

друма, рећи ће господар.

— А знате ли, господо, што сам вас зваог

Знамо, нотљем, господару; примети саветник Матија Симић.

Чудно! — рећи ће гоеподар.... нисам ником ни једне. Знамо, господару да нас, потљем, ниси рад вина позвао, а зашто си ве довде потрудио, чекамо да нам кажеш.

Пођимо па ћете видети!

Кнез се упути степеницама, што са Саве воде ка Саборној цркви. да њиме иђаху саветници: Мариновић, Филип Христић, Прнобарац, Данило Стефановић, Гаја Јеремић, Матија, Симић, Ђоша Миловановић, Станојло п други, а поред | кнеза још Миливоје Блазнавац, министар војни и грађевина, и управитељ Барловац.

Ова одлична евита пређе Калимегданско | к поље, па се упуте к великој пијаци. Ту је, до вадаињег пожарног дома, била једна кућа свим изван линије, која је ружила цели део |] и |

За што се ова кућа већ једном не су-. збије у у линију југ—вашита кнез министра грађевина.

Два пут сам пивао управи, — одговори министар.

— До данас не добих ни један налог господару! — заврши оштријим тоном управитељ Барловац.

Сви се погледане, ућу ни једне.

Одатле се отискоше право к шанцу, к Стамбол-капији. На једном месту, на погледу Дунаву, устави се кнез, устави се пратња.

Шта мислите, господо; упита Господар својим познатим крупним главом: би ли ово место било подесно за једну лепу палату 2

Знам да

гаше, па о том нико

' општину,

ја ој

Сви се саглавише да нема лешшег и отворенијетг места за какву величанственију грађевину. — Онда ћу ту да подигнем народни театеј)! одлучи кнез, и сви се изненадише и обрадовашне. Алп је међу њима био и Филип Христић, који је много радио за народну Талију, за зидање старога Позоришта, код Зеленог венца. Њему жао беше толиких лепих традиција народног одушевљења, везаних за пређашњу напуштену позортшину грађевину. Он предложи, да се позориште подигне на старом, или бар ближе старом месту.

— Филип, господару, хоће да му је тсатор пред очима, кад је на теферичу у свом винограду, — пожали се саветник Данило.

На ово се изметне мали смех: Филип напусти своје мишљење, и тако једногласном одлуком кнеза Михаила и државних саветника беше одлучено: да се позориште сазида на месту, на ком је, после кнежеве смрти, подигнуто вадашње адање краљевског српског народнога позоришта.

Нека је великом кнезу вечити спомен!

Ш.

УМЕТНОСТ.

(Стеван Тодоровић, познати наш живописац и неуморни радник на пољу лепих уметности, у последње је време посветио своју уметничку кичицу пекључиво портретпсању и црквеном живопису. Скоро је довршио два лепа портрета Његовог Величанства, краља Милана, једно за друго за Нар. Позориште. Ко походи његов салон за рад, имаће прилике да види врло леп лик матере божје е главним типовима византијским, а п друге новије слике, на којима

сад ради са својом женом. Црквени живопис карејске/ школе истина је сувише строг и хладан, али овако препорођен тачним цртањем и оживљен нежним и лепим колоритом, чини пријатан утисак. Чујемо, да је г, Тодоровић умољен да изради иконостав саборне пркве у Новоме Саду. Наш црквени живопис, овако подигнут на уметничку висину, заслужује. да га млађи уметници култивишу, а наше црквене општине обилатије потраже за своје цркве.

(Јосиф Маринновић), учитељ певања београдског ПНевачког Друштва, полази ових дана у велики свет, да се даље усаврши у својој струци. Ми му желимо најбољи успех на овом нуту и да нам се здрав поврати, те да опет прихвати српеку песму са досадашњом ревношћу. Нарочито нашем драгом уметнику обраћамо пажњу на технику инетрументисања. За потоњи практични рад, ова је вештина преко потребна.

Издаје управа српеког народног позоришта.

ТИТАМПАРИЈА А. ШАЈЕВИЋА У Новоме САДУ.