Позориште
Уа: ~
М
је
—ео о 16 гасе
ПОЗОРИШТЕ.
(Нако Американци цене уметност.) Пре краткога времена умрла је у Бечу играчица Фани Еслерова, која је доживела највећу славу у својој вештини, тако, да су је у Америци прозвали „краљицом играња“, а у Лондону, кад је пћед краљицом Викторијом победила тамошњу славну прву играчицу, изненадила је тамошњи свет толико, да се университет оксфордски нашао побуђен, да јој изда нарочиту „докторску диплому за играње.“ Приликом њене смрти беху све бечке новине пуне прича о њеној слави и обожавању, којим су је свуда сусретали како међу малима тако исто и још више међу великима и силнима. Ми ћемо овде све то оставити на, ћемо само испричати њен разговор са славном певачицом Хенријетом Сонтатовом, женом негдашшњег талијанекот посланика грофа Росија, јер из тога разговора види се, какодмериканци цене вештину, као и то, како су они при томе оригинални.
Поменута певачица беше принуђена да се врати на позорницу због новчаних неприлика свога мужа, па се реши, да ради тога путује у Америку, јер јој већ беше познато, да Американци најбоље плаћају позоришне уметнике. Ал да би се потпуно разабрала. како тамо пролазе певачице и шта Американци од њих захтевају, она походи славну играчицу Ф. Еслерову, да се у ње распита, како јој се ваља владати кад оде у Америку, по што је она већ била тамо и вратила се у Беч славом увенчана. Како се изненади грофица, кад дознаде од Еелерове, да Американци захтевају од сваке уметнице, да она сама продаје улазнице онога дана, кад се год
даје корисница. Она мора тога дана обући своје!
најлешше одело, окитити се свим свејим дијамантима, па у свом стану чекати полазнике, који ће доћи, да виде њу и да купе улазнице. Она мора допустити свакоме, да је се нагледа колико хоће, и да прими новце својом руком од њега. „Каква глупост,“ —- викну гроф, муж јој, кад чу ово варварство. „Не ћу ја ни по што допустити, да ми се жена на тај начин излаже свету на углед. Да ми тамо. сваки јенки за његових неколико долара дође и завирује у жену, као у какву необичну зверку у менажерији. Тоне ћу допустити жени својој.“ „Заиста, то не ћу ни ја“ — додаде грофица. „Тај им је обичај одиста гадан, недостојан уметнице.“ — „Имате право,“ — настави играчица. „И ја сам се врло тешко решила и једва сам пристала на то, али сам ипак најпосле попустила, кад су ме. моји амерички пријатељи узели наговарати и наваљивати на мене, уверавајући ме, да то није тако ништа необично. Ја дакле с теш-
страну, него!
ЛИСТИЋИ.
ким срцем попустим и тако ти дочекам и дан моје кориенице. Рано из јутра већ сам била на ногама, окићена свим својим дијамантима и драгим камењем. Посадим се за један велики мраморни сто, па станем чекати на госте. Улазница је стајала десет долара, али није била реткост, да добијем у место десет и сто долара за једну улазницу.“ — „Сто долара за једну улазницу,“ — узвикну гроф са свим изненађен, па погледа своју жену онако са стране. — „Осим тога,“ настави играчица, „добијала сам различитих више мањих скупоцених поклона у цвећу, у свежем и ошећереном воћу, добијала сам лепеза, гривана, брошева и свакојакога накита, које просто нисам смела да одбијам и да не примим, бојећи се, да не увредим онога, ко ми то нуди. На скоро ми соба изгледаше као прави дућан, или пазар у очи Божића. Но то још није све. Баш пред сами евршетак те трговине дође ми један прави јенки, — као што сам доцније дознала, неки богаташ из Вирђиније, — коме лице беше необично мрко, на сунцу преплануло, одевен пак беше најелегантније. Дошавши к мени узе ме посматрати његовим зеленкастим очима, па по што ме се тако нагледао до миле воље, не проговори ни једне речи, већ заиште једну улазницу, за коју ми даде десет долара. У исто време стави на сто једну кутију са педесет комада цигара, те, поклонившни се неспретно, оде, као што беше и дошао, смешкајући се, а не проговори ни једне једине речи и не чекајући да му се захвалим на дару. Како ја не пушим, то понудим одмах после тога мог пријатеља, који ми тада дође, да окутпа какве ву то цигаре. Но кад овај узе цигару у руке и кад хтеде припалити, примети да цигара није од дувана. Одмах узесмо разгледати шта то може бити, док не пронађосмо, да је свака од тих цигара само с поља облепљена дуванским листом, а изнутра је испуњена шишком од сувога злата. Тога дана пазарила сам заједно са тим цигарама петнаест хиљада долара.“ — „Џетнаест хиљада долара!“ викну гроф, „та то се већ даје трпети. Шта мислишти, Хенријето 2“ — „Изванредно!“ — одговори певачица. „Кад су у Америци таке прилике, онда ћу и ја драге воље продавати улазнице на дан своје кориснице.“
# (Носе руске оперв.) У Петрограду певала се нова руска комичка опера давидовљева „Дала Рук“ и јако се допала тамошњој публици. Те исте среће била је и нова оперо „Мазепа“, од Чајковескога. мање је успела нова опера истог композитора „Ањегин“.
_ Издаје управа српског народног позоришта.
ка
ШТАМПАРИЈА А. ЏШАЈЕВИЋА у Новоме САДУ.