Позориште

пр

дер 15 собе

муцне, одмах оспу на њих читаве ступце у новинама, претуку, те да једва дахнеш жив! Да сам, као што нисам, ја новинар,

ја бих то уредио мало блаже .. . Биј ме, брате, али не рптарским вилама !... Муни ме мало, али се и насмеј! . . . Посвирајмо

и у пристрасне жице, али их, бар одмора ради, заденимо овда онда и за појас...

Бре, бре, да ме чују — а они, врагови, чују п кроз најгојазније зидове да

ме чују — наопако! ни једно влаканце на мојој глави не би остало здраво и читаво. Ја не знам, кад се већ пронашао телеграф, па железница, па позоришни одбор, па управитељ, па кредитори, па редитељ, па одбијање на каси, па драматург, па проценат на радњу, зашто се онда морало да пронађе и новинарство 2.

Одох, одох, на евоја нова добра, своју драгу имилу ујчевину. Збогом позорницо, збогом управитељу, збогом новинари, збогом (шронично) слатки иљубазни моји господо кри тичари и критичарчићи ! Глумац Лаза не ће бити више тако добар, да се с њиме титрате, и његовим знојем да увеличавате своју славу, свој лични популаритет. Збогом! Не ћемо више на позорницу, не ћемо ни ову досадну декламацију. (Хитне је од себе _.. Брзо се покаје и дигне је. Седне, уморан и брижан, за. сто. Падне

у дубоке мисли. Пауза; лак сан, уз тиху свирку оркестра. Тргнув се из ена екочи. Гледа леву, гледа десну руку.

Плашљиво). Нису ми рукави засукани, ни руке наге до лаката. (Гледа низа се). Немам ни кецеље ! (Гледа по соби) Не видим округле исполиване столове, ни ђезве, ни Макеимилијанове слике по зидовима · . Ја нисам (гледа себе, и око себе, по соби.) да, да: нисам ме_ханџија! Га то беше само сан, па ме тако ужасно преплаши. А шта би, јаој, било од мене, да је то права правцата јаваг Наопако ! (После мале паузе.) Чујеш ли ме, блаженопочивши ујаче! Мирно спавај у твојој вечној кућици! Кад ми ниси оставио благо да га овде с браћом поделимо, како ја хоћу и како ја умем, онда ти на част п

куће пи забрани, и њиве и ливаде, и она механа у Пожаревцу, којој си наменио мене за врховног интенданта. Калуђер се, ујо, закуне и постриже, па опет из пострига, очисти; глумац, који једном оделужи литургију Галији, тај без великих јада не баца мантију, не оставља шале позоришни манастир. Зашто 2 Позориште је дом лепих уметности, које су вазда младе, живахне, природне п опет хармонијским ритмом улешпане. Многи се од нас либе и по мало дују, али смо ми ипак огледало, да се свет боље огледа п позна. Казивати свету врлине п мане — позив тежак и скроман, али неисцрпљиво занимљив, драг, тако мио, да није ништа много посветити цео му живот свој ... Има, мој ујаче, овде п тешкоћа и бодаља, п суза — али да ли је твој, пли и чији живот, без разлике положаја, минуо без туге и уздисаја 2 Живот је живот, један и исти свуд, само у разноликим варијантима. Хвала ти, ујаче, на лепом сећању, а ја . .. Овамо, мој мили Бранко, овамо дакламацијо! (Бурно)

Знаш ли оно на пољу Косову, Кад замагли па ве закрвави, Вук издаде, а Обилић паде,

И погибе наш честити Лазо Тад је Србин под Турчина пао, Па се вазда, јадан, отимао. Где се оте, то причати пе ћу, Отео се, и сретно му било! Али пуно још Србина има

Што но Турчин љути притискао. Под топузом ка црви се вију, Ни уздисат', јађани, не знају ! Док по неком брука не додија, Те поскочи и хвата се горе, Па се евети, и јуначки гоне, Гине, сретан, а му име не ће, За довијек у песмама траје А од отих једна и ова је.

ИО ле | = (Међу тим завеса лагано пада.)

-54+