Позориште

Ето на прилику .... Али декламација ..

белегу од те ужасне предитре страшнога | суда. И паки бегсшво и нова путешествија! |

Тешка то беху времепа. Сад, у место. страданија, шиље ми преблаги Бог срећу, богатство! Па да одбијем, да одбијем, па да робујем! Не, не, добро ћемо се, Лазо, промислити, добро! Само, од куд мом ујаку, блаженоупокојеном Николи Калпузану, тако луда памет: да од мене, глумца, створи гостионичара 2 (Декламује) |

Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли, па се закрвави ...

Али опет, кад саберемо све: и пене у крупно, и крупно у ситно, па још узмемо | у обзир, да је и она прва младост давно протутњала, онда не би згорег било повући се, што но реч, у стање покоја. Јер, да. знате само какав је тај глумачки живот, с! друкчијим би респектом пролазили не поред | најлепше глумице — знате, то и ми умемо, —- него и поред оног најокорелијег, најосорљивијег члана! Колико је многи, као! на прилику ја, препатло док је постао! уметник, глумац народног позоришног дома!

Журимо се! (Седне и чита):

Знаш ли оно на пољу Косову Кад замагли, па се закрвави ...

Закрвави, да како! Зар ми један пут

- крв појурила у главу 2 Спавати се; на пољу |

веје снег, ти мораш на пробу. Облачиш | љутит, соба као муштурница, ни резанчић духана да собу окадим. Куц, куц! Ето реквизитара! „Молим, послали су нову удогу.“ Добро, добро, знам. „Поручили, да ону јучерашњу вратите.“ — Добро, послаћу ! . „Господин драматур казао, да не дођем без улоге.“ — Кажем ти донећу сам, иди!,.. „Ложите ли, господине Лазо, дрва пли угаљр“ — Нитков! Види да је у Сибпру, и опет се чини невешт ... Ложим дрва! „А купујете ли хватове, пли на кола 2“ — Кодска! . .. „За то су тако спрова; добро је кад се само не пуше! Збогом!“ — Збогом, старо пукнуто свирало! (Чита расејано, ходајући).

И погибе наш чеетити Лазо —

Тад је Србин под Турчина пао!

ме, пише, не гледа ме

Али сам добро искресао и редитељу.

и драматургу. Одем драматургу, направим благо лице, да после оспем што јачу грмљавину. Изненадна канонада, готова забуна. Добро јутро! . .. Седи, шше, пуши, мало окрене главу и мрко ме гледа .. . Мекали сте удогуг... „Не ја, иште управа“... Молим, знате, ... почнем ја издалека ... „Идите управитељу, па се жалите“ пресече · Немам кад да пишем жалбу .. .. „А ви на пробу“ И више главе не обрће. Ражљутих се, планем, сев-

нем очима и као рис == помпслите шта сам „све урадио — докопам за резу и као ви-

хор ишчезнем (Чита расејано, тише малој:

Где се оте, то причати не ћу,

Отео ее, и сретно му било!

Али пуно још Србина има,

Што но љути Турчин притискао ...

Иди управитељу!, — велите ми, господи-

не драматурже 2 Хвала лепо ; молићемо, шта смо дужни за савет 2 Какав сте ми ви онакав и он — пољубите се! Врана врани очи не вади. Управитељ зна само једну

лозинку: ради! А кад га упштамо за ју-

начко здравље с молбом за мало давно заслужене повишице, онда је каменита стена. И од стене ће се одронити парченце, али од њега ни оне две најмање речце пз речника: да или не! Управитељи су (осврће се) — бар у својој соби можемо без околишења — управитељи су они прави правцати игумани старог времена, који, и кад спавају, држе руку стиснуту.

"Не, не, драги мој ујаче, доста је твој много-грешни Лазо трпио и страдао! Хвала ти што еп га се на концу твога трговачкосељачког живота сетио п својим благом обасуо. У теби је последње тихо пристаниште мојих страданија. Зар нису глумци мученици и страдалнициг Шта раде саветници, векикоконтролци, професори, секретари, мали и велики: је ли онај прегледао како п колико, је ли овај што паметно писао, онај деци што мудро у главу улпо, то се никога не тиче, то не питају, не разбирају наша господа критичари и новинари, али чим који глумац штуцне, или глумица

не