Позориште
У
~
| -=
Бе до а
невине Дездемоне. Ту клоне изнурен главом код ногу љубљене жене. Из те изнурености прене још један пут, усклизне чисто механички на кревет, тако, да може уснама, додирнути лице дездемонино, дише тешко, плаче, крчи у хропцу, док га оловна крила смрти не испрече по кревету, те му још последњи потмули хропац не каже, да се прашта од живота, сјаја п — љубави. Нема пера, које би потанко могло описати све појединости те савршене слике. (ве што би глумцима могли да речемо је-
14 асбек—
«од
| Идите и учшите! (В. „Позориште 1819. "бр. 18. и' 192
Таки тренутци не могу се за целог живота изгладити из памети гледалачке.
Глумца више него и војника покреће на рад частољубље и славољубље. Жеља за одликовањем с њим леже и устаје, е њим по свету путује, па га нарочито на позорници заноси, уздиже, одушевљава.
Што су војнику одликовања : медаље, кретови, ордени: то бу глумцу пљескање и изазивања на позорницу ради похвале,
(Наставиће се.)
ве
листићи.
СРПОКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
# (Недељни ред позоришних представа.) У понедеоник 6. јануара: „Зидање Раванице.“ Мелодрам у 8 чина, од А. Николића, музика од Шлезингера. — У четвртак 9. јануара с новом поделом улога први пут: „Посланични аташе.“ Шаљива игра у 8 чина, написао Хенрик Мелак, превео М. Х. 6. — У петак 10. јануара: „ЕЈ, људи, што се не женитв!“ Шаљива игра у + чина, од Јулија Розена, за српску позорницу прерадио Бранко М. Јовановић. — У недељу 12. јануара: „Циганин.“ Позоришна игра у 5 чина, с певањем, од Е. Сиглигетије, посрбио Јустин М. Шимић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Милчинског.
(Стрелан. Драматски спев у пет чинова, написао Фридрих Халм, превео Јован Грчић.)
У четвртак 2. јануара приказала нам је наша позоришна дружина и опет један новитет. С лепим успехом прешао је позорницу немачки комад „УПФШецег“ у Грчићевом преводу.
Халмова дела спадају у класичку периоду немачке литературе. Његов „УП Еецег“ је из старијег репертоара, али се и данас држи необичном снагом. Има некога чара у себи, који као да не стари. Може га човек гледати више пута, па ће опет сваки пут уживати. И глумаци драматург наилази у њему на нове погледе, на нове полуге за своју вештину, за своја расматрања.
„УП Фецег“ није управо савршена драма у естетичком смислу (ни сам аутор није смео то име употребити), али је драмски спев необичне висине и снаге, необичне дражи и лепоте. И ако му је сиже по правој својој нарави, по еклатантно романтичном карактеру свом, управо за епску Форму — рецимо најзгоднији за роман ипак му је драматисање изведено тако умет-
нички и духовито, да се тај његов епски карактер једва осећа. То је чисто тешко појимати, и за таки посао иште се необичне снаге и вештине. Халм је то доиста и показао у пуној мери. Онај обилан материјал које стварних Факата и прилика, које психолошких момената и дедукција, знао је Халм свести у уски оквир, како га драмска вештина допушта — у једнину времена а баши места, — и етворити пред нама јасну слику као из садашњости, живу органску целину из једнога кова. Читава романтика | средњега века и витешкога доба; читав низ пси|холошких проблема — управо ваља рећи: куријозитета — ниже се пред нама као узрок и последица, тако, да и ми, људи новога века а друтих назора; људи, који управо у другим приликама не би могли то ви појимати: ни најмање не застајемо, него све прихватамо истом душевном кореспонденцијом, као да су то наша |рођена искуства, наши назори, наше обичне, | свакидашње појаве. Ми не терамо песника у лаж, |и ако је далеко иза нас доба таких Факата, каке он износи. Нама једва на ум пада, да се запитамо, може ли у опште бити таких психолошких појава, као што нам се у том комаду предетављају. Нас је снага и вештина песникова тако занела, да као оно тице кљуцамо у насликано пуце, да плпамо зрнаса насликана пуна влата.
А је ли то баш слика, или је прави живот
Томе поуздана доказа нема. Може бити и вероватно је — да је било у средњем веку таких Факата; може бити, да је било кадгод времена, где девојка од шеснаест година не зна да је женско, али је све то за нас тако далеко, све се то како променило, да ми по нашим да-
= УЕ