Позориште

у двору старога Иван-бега Црнојевића, горска теокрација, из које је произишла при измаку петнаестога века, баш онда, данашња лепа државица, која се све то када књажевека власт ове дичне куће беше боље развија, шири и цвета. Предмет је нагнула, да се већ угуши, те да из њезина дакле узет из народпе црногорске историје.

(6 њоме, бане, моје побратимество. __Будеш ли ми кадгод на невољи, Ево мене пи мојих другова !

Од Млетака чувај нам приморја ! У дуждима немаш пријатеља! Ако су нам вере разнолике, Једна иста крв нам у жилама,

А обоје серпеки говоримо: ротутњиће дужди и Млечићи, Све ће проћи, само народ не ће; Да Бог живи цео народ српски ! Сав збор (пева).

Свак нек пева, стар и млад, | Српско царство наш је град,и т.д.

| __ Голубан (Антуну).

Хајд), спремај ес, црни ојађениче; да гра-

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ. — |

(Чаробна бележница. Иаљива игра у 4 чина. Написао Јанко Јурковић. Приказана је у народном земаљском позоришту у Загребу први пут 11. Фебруара ове- год.)

И код великих народа, који одавна стоје на високу степену културе, нерађају се Шекепири и Молијери свакога столећа, (а целокупна новија књижевнсет у Хрвата и Срба неброји још ни једно столеће); али за то ипак, када се навешћује какво ново драматско дело, у образованим круговима говори се о њему од онога дана када га је писац предао позоришној управи. И још

555

——= 4 о А) омђу 4). 6–

ЛИОТИЋИ.

пепела, као Фенике никне она славна црно- | (Наставиће се.) | МИЛОШ У ЛАТИНИМА. Слика у једном чину, у од М П,. МАПЧАНИНА.

—=——— | (Свршетак.) |

Милош (к« бану). |бимо још за живе главе! Хвали Бога што си и

Ах ево ти моје мишце дајем, |тако прошао. (Дрмуса га.) Ето видиш (дрмне

му главу) још је читава; — тамо ћу ти дати очитати Василијеву и три параклиса. Џосле — | памет у главу! двоји га мало напред, даље од осталиг.) По"журмо се, оче, ка Крушевцу! Ја какви су лу-

Латини, а ми опет потврдоглави, све се бојим каква сијасета. Сад прођосмо добро, али Бога оче (маше главол).

(Приближи се Полмгронију, ив-

кави

Полихроније. Не плаши се, моје чедо драго! Јесте Милош јунак од јунака, Али му је и мудрост у глави, А у грудма анђелска чистота: Куд год ходи, Бог га руководи.

(Завеса пада.)

како се говори и са каквим се нестрпљењем очекује представа, како новинарски известитољи облећу — позоришнога шаптача, е да би им дао бар кратак извод из новитета! Па кад дође дан представе, — онда се улазнице више непродају, просто е тога, што су давно пре тога разпачане, јер све што има духа (или се чини да га има) нађе се тога дана у позоришту.

И код нас се о домаћој изворној глуми унапред говори — али се унапред и осуђује. „Какав ће бити тај нови комадз“ — итаре ) који обични посетилац позоришта кога, о коме мисли да нешто „више зна“. „Није ништа 06е0-

АН