Позориште
И
пе
бео 108 ебљој—
за Балканом и круном, Даници, него и опет настоји, да је обмане ласкавим именом балканске царице. Црно-
горка је челична и не да се заварати. Вади млин вуче. му најзад песму, коју јој је дао при поласку песму, у Арбанију. Та је песма пуна оријенталне комаде. да је прими.|она жена, па му то не приличи.
маште и заноса. Станко неће
те не попушта|Она му сама чита прву половину, којој
(танко прави смисао изврће... Чита му другу, а Станко опет вешто воду на свој Даницу то разгњеви, подере па Станку у лице баци подеране Станко би јој се осветио, али је
(Наставиће се.)
<= => +
листи
Ћ И.
о
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Нови племић, позоришна игра у 5 чинова, по К. А. Гернеру посрбио Лаза Телечки — приказана у Н. Саду с новом поделом улога први пут у суботу 8. Фебруара 1886.)
Горњега вечера гледасмо старог познаника, у новом оделу. Како ову позоришну игру нисмо давно већ гледали, а и зато, што ју је посрбио покојни вештак-тлумац Л. Телечки, чекали смо је са нестрпљењем. Сећамо се онако ко кроз сан Пратљаче покојног Телечког, сећамо се, како су његов приказ хвалили, те пијетет према врлом вештаку, а из жеље, да видимо у тој улози опет универзалног вештака на српској позорници, г. Ружића, повећало је још нестрпљење наше.
| „Нови племић“ не одговара српском духу и
народу, јер таких племића у нас нема, али је тенденција, ако у ошште узмемо, добра, јер покондирити ес може човек у више праваца, заноти га може и што друго, а не баш племство, а то све треба шибати. Познато је, да је и српеки писац Стерија у „Покондиреној тикви“ оштро напао на поневиђену Фему. Покондирена Фема у Стеријиној позоришној игри долази и овде баш као Фема у „Новом племићу,“ само је други разлог, што Стеријина Фема диже нос, а друга што се Гернерова поневиђује.
Приказивање је ишло врло добро, а ишло би још боље да су неки и неки од наших нових глумаца научили били боље своје улоге. да сад их нећемо спомињати, у нади даће се поправити. Та, за Бога, позната је ствар, да сваки комад тек тако може ићи добро и складно, ако се добро науче улоге. Без потпуног знања своје улоге не може никад глумац играти као што треба. Учити ваља дакле, а не ослањати се на шаптача.
Гђа Ружићка као Фема у обичном грађанском животу била је добра, а као племићка, која зна да се влада према околностима, била је
ненадмашна У њеној су улози три Фазе: док не постане немешка као ваљана и обична трговачка жена, као племићка у добрим околностима, и напослетку као пропала трговкиња Све те три фазе знала је обележити и као што треба изнети. — Г. Ружић као „Пратљача“ са оним његовим „ја се зовем Пратљача«“ и оним чистим занатлијским јасним и отвореним делањем био је такођер сасвим добар. Додали бисмо само, да је у сцени, где га сестра и шурак избацују, нешто оштрији и окретнији могао бити. — Гђца М. Максимо- | вићева је несташну Меру извела доиста добро; њено приказивање задовољило је свакога без"равлике. Мето тако и г. Добриновић као Омер практиканат био је сасвим ваљан. „срамежљиви“ љубавник. ( похвалом спомињемо г. Милојевића у улози чика Спиридона. У опште г. Милојевић је већ међу извренијим члановима позоришним. В. Ђурђевић као Младен био је нешто више него што је требало замишљен љубавник, а зато се у трговачком духу одликовао, особито је знао одлучно истаћи се, кад оно доказује Безарићу, да му послови ударају натраг и зашто. Г. Миљковић, као Безарић и главни јунак, био је нешто везан, сигурно за то, што није био чврст у својој улози. Други су чинили своје према сили и снази својој. 6.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ.
(Серафчна). Сардуова „Серафина“, која се код нас приказује под именом „Богомољци“, спада у ред карактерних „комедија“ Францускога, модернога песника, која се с једне стране наслања на Молијерове узоре, а с друге стране захваћа у трагичност, Сарду нествара карактере, нити их размешта за извесну своју тенденцију, нити извлачи из њих закључке за нека нова друштвена правила и законе, које хоће да пропагира или наметне слушаоцима, са своје ка-
а (__________ ___"____-__- =