Позориште

+ — -

ој =

= во уде» 1:18 «, са кој—

следује само нагону своје душе, као и сретнији владика Петар у свом „Горском прави сликар; те један и други бојадишу вијенцу“, него ли у ма којој другој својој своје умотворе онако, како им се боље | |песничкој радњи. Онде му је и памети пл свиђа и како их њихово властито нада- јоку све до најтање длаке на поруучи било, хнуће учи. Обично су такови производи онде је он завирио п у дубину недара најбољи и понајугледнији. |евога народа, и залетио се у висину праве

Читао сам неку важну критику, којом појезије; проникао људе и значаје ; познао неки 'Талијанац приговара својим еуна-|онолике лепоте и дивоте облика. И као родњацима, да они нису ни до данас што је све народу из душе пзвукао, тако своје драматичко песништво уредили она- се и свака реч, коју ону свом „Вијенцу“ ко, како би оно одговарало правоме ду- изговара, — враћа народу у груди, као ху народа талијанског, јер се — вели сама његова својина. Најпростији неуци, — талијански драматици са свим повели скоро боље него понајученији књижевници, за старим Грцима, а нису проучавали оно, сваку му ону реч потпуно разумевају, што би понајбоље угађало ћуди и осећа- слатко | к срцу привијају и слажу је јима њихова народа, те због тога да су у најдубље његово скровиште и као свењихова драматичка дела приступачна ин- тињу чувају. — 'Тако псто слушао је п телигенцији, ал да народу нису. У том књаз Никола своје срце п ишао за својом мњењу има доста истине. МИ зато је био| памети.

(Наставиће се.)

-++ГИ [ (5. 77 ГУ = ЛИСТИЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. | крете у нашој души: нека је склада, достојан(Фабља Краљевића Марна, алеторија у 2 де-|стВа И лепоте у дикцији и другим спољним середа, е песмама од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, стВима: — па је. алегорија баш и са позорнице музика од Д. Јенка.) од неодољива, добра, и трајна уплива, пуна драм-

ске снаге.

У недељу 16. Фебруара о. г. приредила нам је позоришна управа особито уживање. После Да је доиста тако, осетисмо ево и овога толико година видесмо и опет „Сабљу Краље- | вечера. „Сабља Краљевића Марка“ нас је тако вића Марка“, а као што нам се чини, у лепшем | занимала, занела и свладала; тако вишим осећаи потпунијем облику. јима и бољим погледима обогатила; тако поди-

Алегорија је, истина, редак облик у драм-|гла и узвисила: да смо јој захвално признали ском песништву, али и опет има свога места. Она | уживање, и да смо се као препорођени са предпружа песниковој машти толико слободе, и даје ставе кући вратили. Најтање, најнежније жице му толико срестава, да он већ с малом снагом срца нашега трептаху цело вече живо и до одуможе лепо успети. У њој се не тражи велика |шевљења. И не само да тада трептаху, него дркрадња, заплет, перипетија, катастрофа и т. д.;|ћу још и данас, а звук им се хармонично разњом не веје објективитет у најчистијем облику, леже у души нашпој, где ће се још дуго и дуго па опет зато може да буде од драмског ефекта. разлегати. Ко је од нас неговао еродне мисли и Нека се успомене, нека се Факта или баш суб- | осећаје с песником, тај их је још боље утврдио; јективне Фикције песникове подударају са нашим |ко међу нама није знао за те еласти, окусио их сопственим искуством; нека су апликације срод-|је тада први пут; а ко је од наших већ био не нашој нарави и нашем расположењу, како|шшчупао из свога срца онај лепи цвет, што се би дошле до најтањих жица нашега ерца; нека зове родољубље, тога је поразило. . . па може је или праве хармоније или преког контраста бити и на-прави пут извело. Само онај српски између наших уобичајених представа и изнесе- | син, који је празних груди, могао је ово вече них слика, да нас могу подсетити на неке по-| хладан бити.

па НИ