Позориште

Зоне

—оо а 18

5 %

5 бебе

каже да је позоришна игра. Већ је то тако код Француза, да се сваки иоле даровитији песник предетавља опћинетву на позоришту, јер модерни Францези, или боље речи Париз, сам је по себи велико позориште. Парижани живе у позоришту, а ко у њих није писао за позориште, скоро се и несматра за песника. Феље спада у ред тако званих салонских песника. Код њега је све Фино и одмерено, све тачно и глатко, али зато ипак залази он и у карактеристику, да како без оне ироније и сатире, коју смо већ свикли гледати код сада чувених Француских писаца. Фељетовски начин писања згоднији је за роман, него за драму, где треба маркантним цртама обележавати карактер, да се даде правац ситуацији. С тога је и Фељетов „Роман сиромашна, младића“ много и вреднији и занимљивији у роману него у драми, кад га гледаш као позоришну игру.

У таквој позоришној игри и глумци имају доста невоље. Приповедање и развлачење знатно слаби живахност игре, која би требала као бујица да што даље све више расте. За то пе може бити велике замерке, што је г, Фијан, као Максим, био и сувише одмерен. Особито у првом чину призор глади сасвим се изгубио. Призор у развалинама и при поласку на игранку био је добар. Гђица Грбићева рекли бисмо да је' по темпераменту као створена за Маргариту, само да својој игри улије мало више топлине. Ћудљивост, понос, неповерење и афектирана мржња, чим се Маргарита одликује, не маркира се — укоченошћу. Госпођа Сајевићка добро је интерпретирала пријазну улогу госпође Ларокове, а гђа Димитријевићка била је дражеснопакосна Хелоаза. Од господе споменућемо класичног старца Ларока, кога је г. Мандровић савршено приказао. Повеличини је то незнатна улога, али вредна и највећег уметника. „Роман сиро-

доноси ову занимљиву белешку о величини различитих позоришних дворана немачких и аустријских : „Кролово позориште у Берлину најпространије је: у њему се може сместити 8000 гледалаца. После њега долазе: монаковеко дворско позориште и бечка дворска опера, јер у њих може стати по 2500 гледалаца. За тим иде: берлинека опера са 2100; хамбуршко, липеко, мајнхајмско и бечко дворско позориште — свако с 2000 меета. Даље долазе : краљевско позориште у Берлину и опера у Франкфурту, обоје по 1900 места. Бечко Карлово позориште има 1830, хановеранско 1800, кенигебершко 1750 и дражђанско 1188 места. Од осталих берлинеких позоришта нема ни једно више од 1600 места.“ — Народно позориште у Београду има 917 места, рачунећи ту и ложе, а у нашем народном позоришту у Новом Саду има 400 седишта, а осим тога има места у партеру и на галерији за 300 особа. (Кано се награђују уметници.) Прва п најчувенија данас глумица и трагеткиња Француска, Сара __Бернтардова, спрема се да путује на пролеће у Америку. Она ће поћи из Француске 8. априла и отпутоваће право у Уједињене Државе. да своје гостовање у Новоме Свету погодила се овако: За сваку представу добија 2800 Франака у име награде. Осим тога даће јој се и известан проценат од примања, те ће јој свака представа донети од прилике 4000—5000 Франака. Сара ће на целом том путу добити више од милион Франака. После гостовања у Уједињеним Државама отићи ће та чувена Француска уметница да гостујејош у Мехику, Бразилији, Чилу, Канади, Перу и другим државама америчким.

СИТНИЦЕ. (/ пост) Две госпође сетиле се да настаје часни пост, па ће једна рећи: „Бога ми,

машна младића“ вредно је видети и само ради Мандровићевог ремек-уметничког приказивања. Г. | Савић задовољио је карактеру Бевалана. Иначе бисмо нашим приказивачима пријатељски световали, да се небрину само за своје улоге, већ да пазе што и друга лица говоре, јер из говора других могу дознати, какав је писац хтео дати значај карактерима. Иначе се видело, да није било довољних покуса.

У мало незаборависмо на малу Анку, која, је као Кристина потпуно заслужила бурни аплаус.

Позориште је било прилично посећено.

ЈУ Загребу. _ —рн—

ПОЗОРИШТЕ.

(Позоришта у Немачкој и Аустрији.) Боденштетов лист „ТАсНеће Еипавсћац“ (Дневни Преглед)

човек се доста пута и нехотице огреши. Ево већ наста пост. Шта ћемо радити ми две грешнице 2“ — „Ништа!“ — одговори друга госпа мирно, — „рећи ћемо млађима да, посте.“ (Последња воља. УНекакав сретан заручник дошао у очи свадбе својој заручници па весео стаде кројити овакав план : „Хоћу да се тачно у једанаест сахата кренемо на венчање. Хоћу да ручамо у два сахата. Хоћу да нам за ручком свирају најбољи варошки свирачи. Хоћу да игранка буде велика и сјајна. А сутра дан ћемо

рано отпутовати у Беч“. -- „Ћерко!“ — рећи ће отац девојчин као у шали, — „твој заручник кроји баш велики план!“ — „Нека га, оче! одговори заручница, оемехнувши се, — „треба и

он да каже своју последњу вољу !“

Издаје управа српског народног позоришта.

— у