Позориште

е-

Петровићка. Све!

Душан. (да себе). Но, ово ми се бази допада ! Иетина је не знам ништа, ал' сад свеједно ! (Гласно.) Е, па кад већ све знате, онда није вајде ни тајати! Јест, ја се женим, и вама се бар могу поверити, јер сам уверен, да ви ником ништа не ћете одати (за себе.) него еамо сваком све! (гласно.) док се не изврше још по неке Формалности.

Петровићка. (За себе). Еј, наопако, та овај се дописта жени!

Душан. (да себе). О, ти проклети коре. споденц-бирове, што само секупљаш и разносиш гласове, истините и лажне! Довече ће већ брујати по целој вароши да се женим, а то мало наседање неће ти баш шкодити.

Петровићка. Видите, господине, од мене се не да ништа сакрити, и ако је у мени много што шта скривено. С тога нисте требали од мене ни тајати, та ја сам одмах све, све знала. (За себе) Ух! та то нисам требала рећи, сад како

—беориј» 188 орсбљеј—

|ћу дознати, ко-ли му је млада2 Шта, наопако,

Поповићка !

Душан. (За себе). Само бар да дознам, кога држи за вереницу ми2 Можда Омиљкуг Но, то ми баш не би тако пријатно било! Хајд, да иекушамо ! (Гласно.) Ја сам, госпођо, већ поодавна научио, да много полажем на више мишљење, а колико вас ценим, доказ је и то, што вама прво поверих, да се женим. С тога сам слободан запштати вас, шта ви судите о том мом кораку и како вам се допада мој укусг

Петровићка. (Да себе.) Та само бар да знам име заручнице му! (Гласно.) Та оно ви сте још млади, мало је рано за вас, да се окивате у брачне везе, ваља још да проживите слободно у свету, али госпођица! (За себе.) Ваљда не узима удовицу! Поповићка није, то знам зацело!

Душан. Дакле, госпо, шта судите о њојзи 2 (Ва себе.) Само да ми је знати коју мисли! Ако | Смиљку, могла би ме још у неприлике увалити.

(Наставиће се.)

> рој фефр-+-———————————

ЛИСТИЋИ.

ве

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Ђураћ Бранновић. Драма у 5 чинова, од К. Оберњика, превео и за српску позорницу прера дио Ј. Ђорђевић. — Г. Тоша Јовановић, редитељ краљ. српеког народног позоришта у Београду у насловној улози као гост.)

У недељу 16. марта имали смо у нашем позоришту ретка уживања: гледали смо г. Тошу Јовановића као госта, у улози Ђурђа Бранковића. 0 игри његовој у Ђурђу говорено је већ у овом листу када је оно пре две године излазио на овдашњу позорницу у истој улози. Као што је пре две године вештачки извео ту улогу, тако је и сада с правом виртуозношћу приказао Ђурђа и као државника, који мора рачунати са, политичким приликама, да отклони од своје земље опасности, које јој прете, и Ђурђа као оца, који за љубав своје земље и народа жртвује што му је најмилије на свету: два своја рођена сина, којима обест турска одузима очни вид Обе те стране карактера несретног деспота сериског Ђурђа изнео је наш драги гост у вештачком облику, на потпуно задовољство наше публике, која му је своје допадање чешће изјављивала и после трећег чина, у ком му доводе оба сина ослепљена, три пута узастопце изазвала.

И наше глумачке снаге добро су се држале

|и добром игром евојом учиниле су, да је цела, представа складно испала. Публике је могло и више бити. |

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.

(„Љубав и понос“) позоришна игра у четири чина и пет слика, написао Жорж Оне, превео Мил. Ђ. Глишић. — Давана је у нар. позоришту у уторак 11. марта 0. године.)

() тој представи доносе „Новости“ овај из-

вештај : - „Име Жоржа Оне-а прохујало је електричном брзином кроза сав читалачки свет. Ко је ма само једно његово дело прочитао, или на позорници видео, тај му мора одати достојну хвалу. Он црпе материјал за своје драме и романе из најновијег друштвеног живота, па то и јесте оно што је најтеже: изнети на видик, на позорницу, | слике и карактере, који још, тако рећи, живе, крећу се у друштву; верно им оцртати тежње; уметнички насликати њихове добре или рђаве стране, — доиста тежак повао, који, ако се с уснехом сврши, заслужује свако признање; а тај је случај са Жоржом Оне-ом, чија су дела крунисана потпуним успехом.

да није СОмиљкаг Шо, лепо би ме поздравила.

ЕРЕ