Позориште

криво. (Гласно). Али сад, драга моја, морам већ | вловић зетом буде, а и неки тајни глас све ићи, а знам да и ти имаш ваздан посла и кубуре | ми шапуће, да ће "тако бити. Да се хоће са том шваљом, па нећу да те задржавам. 860- | нешто и испунити! А тако ми је мило у души, том ! (Одлази на врате у дну.) кад видим како заједно иду! Та баш се види,

ШЕСТА ПОЈАВА.

|то је извесно, ал и она њега Истина, — (отеСтанићка. (сама). же мало) није ми се ни једно изјаснило, ал то

Станићка. Није ми ни једне новости рекла, се материнском оку неда затајати. Шта више,

а то сам баш пи очекивала од ње. Та није могуће | то чак и туђе очи примећују. Или зар Џетрода се није мегло ништа десити, особито сад, пред вићка није на њега циљала 2 Ал није ни чудо, представу. А она је иначе увек у томе тако бо- та непрестано пиље једно другом у очи ко магата и тако издашна! — Данас ми је нешто чу- че у жижак. Па што се не изјављују веће Но, дно изгледала. Па шта је само хтела са смиљ- и он је права мама, тек ваљда не чека то, да чином удајом Да ли је што чула од кога, или моја Смиљка прва почне. А ја им непрестано је хтела, да ме пекушаг Не, не, не могу јој идем на руку у томе. Ето, и при дељењу улога подметати рђаве намере, она је истина брбљава, | сам се постарала, да Омиљка буде његова љуал за то је ипак добра жена. Па да је што у бавница, а не оног ожењеног професора, а баш ствари с Павловићем, зар се не би и она радо-|јој и не приличи она улога к'о ова, кад јој је вала 2 Еј, да је што у ствари! ( Уздажне.) 0. љубавник ! 0, баш бих волела, да ми он веб том буде! Леп је, млад је, а има сјајну будућ-

цео свет већ увиђа да би то могло и да треба да буде, да се деца воле, — ал само онај мој ност пред собом. 'Та онај матори само да је кратковиди матори не види ништа. Још ми је|мало, мало друкчији! Колико је већ славних паррекао, кад прође представа, да речем Павловићу, тија имала моја Смиљка, ал он не уме да се да прореди своје посете (подражава мијжу): да|нађе с људима: све их отуђи од себе, па сад му не изађе девојка на глас, а ако Павловић |хоће и Павловића, ар то му неће испасти за им а озбиљне намере, он ће већ изаћи с њима руком, док ми је на раменима глава! Види се на ереду. Као да сам ја луда то да учиним, још по њему, да му је отац паор био. Њему да док имам девојку у кући! Та све бих младиће је одмах (паорски наглашује) црно или бело, као тим отуђила. (Премшаиља % шеће горе доле да то тако иде. А ево иде змај!

по соби. Застане.) А балп бих волела да ми Па- (Наетавиће се.) — _______-Ф> о рбвобвђеђу Ф+е————————-- 7 ПИ | И (С ТТ“ ЈИ ЛЕ [ У 4 ЈЕ КЕ и |. ои) СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. |ници, нарочито ако улоге од врете лорда Харлеја

Бе ла приказује прави МР МА ИН на е немачког превео Д. Јокеић, — Г. Тоша Јова- | Јовановић. КЕ Па а ВР а новић, редитељ краљ. српског народног позориш- Хаи У тој 518 ПА с сна ла у Београду као гост.) 5 суманутог лорда из мирног стања ду! + се у лудило. Његова цела појава, његов говор, пун

Искрено се радујемо, што нам се дала финих нианса, његови речити покрети, карактери: прилика, да у нашем позоришту 006 поздра- | ручни погледи и жива мимика чине,да његовХарлеј вимо и гледамог. Тошу Јовановића, пао госта, И јако утиче на живце наше и оставља у души то у једној од његових најбољих улога. Радост |уаппој дубока утиска, који се отуд не да више

наша тим Је што је наш мили гост изво- | узбрисати. Хвала му на такој лепој и доброј дио лорда Харлеја с таком добром вољом, Да птри његовој! п.

је право уживање било гледати га, и што су

га и наши глумци и глумице у његовом тешком | - тиче у те задатку својеки потпомагали, те је тако пред- | НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У ЗАГРЕБУ.

става пспала на потпуно задовољство наше публи- (Снапинове лакрдије. У недељу 28. марта ке, која је своје допадање често најављивала и видесмо, и ако доста стару, ипак за нашу по-

налпег поштованог госта неколико пута узастош- | зорпицу. „нову комедију“: „Скапинове лакрдије“ це изазвала. Нама се, истина, не допадају те од Молијер-а. Шри оцени сваког културног дела, врсте комади, у којима се за љубав тог пЕрног

позоришног ефекта греши против природе и и- несме се сметати с ума ни доба, у ком је постине, али их за то опет радо гледамо на позор- "никло. Немачка књижевност дичи се, на прилику,

да су једно за друго створени. Он воли Омиљку,

покрај његове унутрашне, стварне вредности, |

2 77