Позориште

= Е > ~ + А осе У НОВОМЕ САДУ У УТОРАК 80. СЕПТЕМБРА 1886, п-о-<>—

Деш о 1 | 3 | р

| 5 а а

+. 006).

ТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ. хе - 0 к

Излави за време бављења поворишне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака.

— 'Стоји ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

ЈОЦА САВИЋ,

Један Србин мање, чије лепе способности не.

блистају се у кругу његова народа, чији је рад изван домашаја народа му. Један Србин више; који је и у великом, туђем свету, својим знањем и умењем стекао лепа гласа, и прославља тим · своје име ериско. Па ако се овде губитак са

добитком потире, нека 1 му је просто; што је оста-.

вио своје малено коло, и нек му је знано, да му се сваки Србин радује успеху, који је постигао, приказујући своје лепе способности, већим, ма и туђинским круговима ! -

О Јоци Савићу је у нас тако мало, писано, да, овим. у првом реду заинтересованих, слабо ко зна што о њему. Међу тим, он тога, већ као Србин, и то не само по рођењу, но и по мишљењу и осећању, није завлужио. И ако његов рад пада изван домашаја. нашег народа, тамо, чак у срцу великог германског племена, ипак он није заслужио нашег заборава, јер не вамо да. се. као Србин одржао, него је и нао Србин умео достићи таку висину, до које мало њих и од Германаца дођоше.

_ Јоца Савић је уметник. Он служи оној грани уметности, што је тек у најновије доба добила право грађанства и у науци о уметностима; Јоца Савић је — глумац,

Више је од двадесет година како Савић глумује, више од двадесет година како га сва немачка журналистика хвалом и славом. обасипа, и за то доба, једва да је неколико. бележака изашло о њему у нашим листовима, и то у „Јавору“ (приликом гостовања му у Келну), у „Застави“ (када је играо пред немачким царем Виљемом) и у „Позоришту“, где М. П. Шапчанин прича о своме борављењу у Вајмару и о свом састанку с њим. Осим тога доносило је „Позориште“ више пута бележака о његовом глумовању. Једва је „Српска Зора“ у неколико ту немарност нату наспрам тог великог Србина изгладила, кад је у свом 11. броју од 1818. год. донела елику и кратак животопис уметников.

За време свога бављења у Минхену — где се сад и Јоца: Савић налази као режисер на краљевеском дворском позоришту — долазио сам често у додир са тим великим Србином глум-

цем. иевиие ми је често причао о себи и о свом животу и ја сам гледао, да ми. се ни једна иоле знатнија цртица из његова живота“ не омакне, како бих могао првом згодном приликом одужити дуг том великом Србину, који толико задужи ерпство, прослављајући име српско у 58 ном свету,

Јоца Савић родио се 10. маја 1847. године

у Новом Бечеју у Банату. Отац му беше трго-

вац и звао се Васа. Кад је било Јоци осам го-

дина, пресели се отац му у Беч ва целом поро- ·

дицом. У Бечу је Јоца похађао грчку школу и ту је прибавио себи прва елементарна знања. За тим ступи у реалку, јер га је отац за архитекту наменио био. Још за времена свог ђакова-

ња, особиту је наклоност имао на глумаштво.

Двореко позориште (чувени Вигофћеаћег) врло је често похађао и са не малом насладом гледао је

тада већ великог Сонентала.

Баш пре но што ће се · упивати на политехнику, хтедоше приредити. бечки ђаци Шилерове „Разбојнике“ на неку добротворну цел. Позваше и Јоцу да суделује у представи и наш се Јоца са не малом жудњом одазва њиховом позиву. Доделише му улогу Козинског. Неки правник требао је да игра Карла Мора, али на првој проби одмах видеше другови Савићеву способност, која их све изненади и очара тако, те повикаше еви у глас: „Савић је најбољи! Савић нек игра Карла!“

- И Савић је играо Карла на тој огромној ђачкој представи, у којој суделоваху до четир стотине ђака, а присуствоваху јој, поред силне публике, још и сви скоро прово ва универзитета и политехнике.

Да се Савић на тој представи. као Карло допао, најбоље сведочи то, што се покојни Хенрик Лаубе (био драматург дворског позоришта). врло похвално о игри му изразио ишто је проФесор Арлт (специјалиста за очне“ болести на. бечком свеучилишту) рекао својим ученицима, да је заиста штета за таког човека, који би ина-

че могао чуда учинити на позорници, што је раз-

рок, и да би га свакако ваљало од тог излечити. Ти медицинари, који беху пријатељи Јоци-

И ПР