Позориште

-веос У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 81. ОКТОБРА 1886, сго>–

ПОЗОРИШТЕ

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

РА

4. 20063.

они | с Ми |

« ТОДИНА Х] =

ои

«|

Ивлави ва време бављења поворишне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је+ дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. — 3

ЈОЦА САВИЋ,

(Свршетак).

| 9

У Минхену потпомаже сада много, својим знањем и способностима развијање млађих снага, "и то не само глумачких, но и књижевничких. У минхеншком краљевском позоришту, па и по мно. гим другим позориштима немачким, имаде доста. његових ученица и ученика. Од књижевничких снага пак, које је он на пут извео и које много обећавају. напоменућу драмске писце Ханса Пенла, и Лотара Клемента. (Пег ЕПризбег одег Зеејепгреје, шаљива игра Л. Клемента изашла је у Лајпцигу, како ју је Савић прерадио и за позорницу удесио.) -

Јоца Савић је и иначе много радио на немачкој књижевности. Овим већ наведених радова и превода његових е Француског језика спомињем овде још његову историју Тћеате Фапдајзе-а и студије му о Молијеру.

Немачки су песници и књижевници са не

наше етвари и да су му врло познате како наше политичне борбе тако и најновији успеси на кул

турном пољу. Питао ме је за Милетића, Полита,

Змај-Јовановића, а нарочито је тражио од мене

подробнија извештаја о позориштима нашим.

Говор. је текао српеким језиком и он је товорио слевим правилно и чисто, а по изговору му се могло одмах познати, да је наше горе лист. Но како је у току од двадесет и више година врло ретко кад долазио у додир са Србима, то је много речи ерпеких позаборављао.

Од то доба емо ве чешће састајали. Причао ми је, како се у Вајмару обрадовао писму српског глумца, сад, на жалост, већ покојног Реље Поповића; бавић му је вредно одговарао и кореспонденција њихова није се прекидала еве до емрти

|Рељине. Поповић је хтео већ и да иде Савићу

у Вајмар, да би се у глумачкој струци што боље

мало наклоности у саобраћају са Савићем, а на | изобразио, али неумитна, смрт не допусти м а , , ) р у, Д

_ рочито Павле Хајзе, Рихард Фос, Ернест Вилден- | изврши ту евоју лепу намеру.

брих, Хане Херих и многи други.

Ва времена глумовања му главне улоге му беху : Хамлет, Торквато Тасо, Дон Карлос, Егмонт, Карло Мор и остали трагични љубавници шекепирових, гетеових, шилерових и других класичних драма. Касније се нарочито одао студији јунака у класичним шаљивим играма. Како немачка критика признаје, Савић је најбољи представник молијерових јунака у Немачкој. Његова игра се нарочито одликовала елеганцијом и потпуним ехваћањем улога,а у шаљивим играма и финим хумором. “=

__ Декориран је од Дом Педра, цара. од Бразилије, Хумберта, краља италијанског и великог херцега од Сакеонеке. пе

Први пут сам се састао са Јоцом Савићем на универзи у Минхену, на предавању проф. Бернајса о немачкој литератури. Обрадовао се врло, кад му се. приказах и распитивао се живо о нашим политичним и књижевним приликама. "Из разговора шњим увидео сам, да добро прати

Нарочито се вазда живо распитивао о репертоарима наших позоришта и глумачким снагама им. Изређао сам му многе преводе «е не мачког и Францускога, што ву се на нашим позорницама одомаћили и многи и многи од тих превода нису му се допали. Позориште треба да носи па себи тип народнога карактера, тако ће

само моћњ народу омилеши и благотворно уши-

цатт на њ, — говорио ми је обично том приликом.

Мило му је било врло кад је чуо, да и ми на нашим позорницама имамо глумица и глумаца, који се с правом уводе у ред уметника, као птто ву Милка Гргурова, М. Ружићка Строцијева, Ружић, Јовановић, Мандровић.

На пштање моје, да ћемо се ми Срби моћи обрадовати кадгод походу му у наше крајеве и ступању његовом на српску позорницу, одговорио је, да се он сад већ одрекао глумаштва, а и да није, блило би му врло тешко играти на српској позорници, јер је он непрестано ван српства живео, те и не познаје скоро наше друштвене одношаје и прилике, а доста је и српски заборавио, а глумац, као и књижевник, ваља пре

Ба ад

пе