Позориште

6 и

беј 262 пребо=

ност. Нека само таквим путем иде па ће, у великом делу публике, наћи искрене поштоваче, који ће јој вазда своје признање увазати. Ако госпођа Мара није ову ролу случајно одиграла, него је студијом до тога убеђења дошла, ми јој чеетитамо; ако је пак случајно играла тако, онда по ново велимо, да неће згорега бити да обрати пажњу на горње мишљење. ;

Ми бисмо могли још што шта у похвалу њезину на овом месту казати, али се плашимо од оне: пословице: „Ко хвали тај квари.“ Бојиме се да г-ђа Мара још: при првој представи после дуге паузе нб каже: Оплела сам око своје главе лавров венац, ја сам достигла врхунац. Но ми се уздамо да она неће то мислити. То је само особина обичних дарова, који су у стању само у неколико да се над дилетантима уздигну. Прави уметник је поред свију венаца ипак самим собом незадовољан

Управа нам је овим начином дала нов доказ, да се она озбиљно брине, да нам добар укус омили. “

Ив ПОВОРИШНОГ СВЕТА.

(Са мађарске позорнице.) На нештанској опери

гостовала је пољкиња Тереза Аркељ им пезала

је на пољеком језику у „Хугенотама“. Поститла,

је врло велики успех као Валентина. Критивари.

пештанеских листова не могу доста да је се нахвале и траже да је опера ангажује. — У колошварском позоришту тостовала је Илка Палмајева, која, ма да је сада престовичка „ептапе саћбе“, незаборавља Колошвар, где је некада своје прве успехе славила.

(Листове ности) Становништво бајрутско хоће да задржи листове кости и да му на гробу подигне величанствен споменик. Основао се већ и одбор да ту замисао у дело приведе.

(Спомечици Лаубу и Дин:елштету) пређашњим управитељима дворског позоришта у Бечу, подићи ће ее у Фоајеру новог дворскот позоришта. Споменике ради чувени бечки вајар Натер. ___(Позоришче награде.) У Бечу су расписане три награде (1200 Фор., 800. Фор. и 400 Фор.) за три изворна дела из бечког живота.

(Позоришна клана.) Против позоришне клаке устали су врло енергично бечки листови. У Бечу постоји права клакерска дружина, која тргује. Који јој глумац плати, она му у позорашту талине, а који не, тога извижде. Тако они често утуку многи уметнички дар. Клакери заслужују тиме силан новац, Њихов начеоник купио је у Угарској за 70.000 Фор. велико добро себи. Време би било, да се тој заиста бесавесној трговини са уметношћу на пут стане.

(Царсна принцеза Марија Валерија) написала

је. једну шаљиву игру. Тврде, да јој је тај по-

стављаће се та игра у царском породичном кругу.

(Лондонсна музична шнола) отворена, је -већ. Величанствена је то зграда. Може у њу да стане до 4000 питомаца. Има 120 професора. Зграда је стала милијон Форината |

(Слину Ленне Хаџићеве), српске уметнице, до нео је ерпеки велики илустровани календар „Годишњак“. Л. Хаџићева је на слици представљена у костиму Виле из „Сабље Краљевића Марка“. Нама је веома мило, што слика наше уметнице краси ову народну књигу. „Годишњак“ је донео и слике ерпеких уметника г. г. Д. Ружића, Тоше Јовановића и гђе Ружићке.

чланови шведске династије играју као дилетанти. Недавно су у Штокхолму представљали Шекепировог „Хамлета“. Главније улоге биле су у рукама женских и мушких чланова краљевске

пок, руског цара Александра П. играла је неколико пута у свом летњиковцу у Бијарицу. Гледала су је само дворска господа и госпође.

Игра је била, колико ве то може за почетницу

узети — веома добра. и И

сСмЕСИЦЕ

(Др. Алберт Линднер). Ш!плеровом наградом увенчана трагедија „Брут и Колатин“ позната је и код нас. Она је с успехом приказивана у ' београдском народном позоришту, а тако исто је и штампана у преводу дра Владана Борђевића. Али о писцу те трагедије, дру Алберту Линднеру, не ће много знати наш евет, а судбина његова је веома жалосна. Он је доста давно по|лудео, и како јављају из Немачке, и сад се јот налази у лудници код Далдорфа, додајући уз те, да уопште нема изгледа да ће оздравити. Сам болесник чини се, да не зна у каквом се јадном стању налази; он све има: у глави рачуне и планове, да се врати на поље књижевнога рада,

Поредица линднерова налази се, на жалост, и сад, као и пређе, у врло жалосним материјалним

| приликама.

„Урвази“ најбоља и поред „Сакунтале“ најлепша, драма старог индијског (санекритеског) песника, Калидазе и целе старо индијске књижевности. Велике су спреме чињене за ту представу и она

је испала у свему веома сјајно.

Издаје управа српеког народног позоришта. -

–-+

сао добро испао за руком. У месојеђама пред-

(Дилетанти из нраљевсне породице. Неки

породице. Представа је добро испала. И жена

и радује се унапред, како ће му се сви ти планови испунити и како ће се писањем прославити.

| (рвази.) У монаковском дворском позоришту. представљана је пре неког времена први пут“

ТИТАМНАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА у Новоме САДУ.